Најновије вијести

Почетна » Најновије вијести

Свештеник Стеван Стефановић: Јасеновац Геноцид над Србима 1941 – 1945 (Други део)

24. мај 2026.

Шта је то што натера једног обичног, цивилизованог Европљанина да начини такве злочине какве су Британци вршили у Индији, досељеници у Америку над америчким аутохтоним становницима, Северноамеричким Индијанцима, Белгијанци у Конгу или Хрвати у НДХ над Србима, посебно у Јасеновцу? Док смо се ми делили на партизане и четнике, Хрвати су имали посебну врсту каме, ножа, коју су називали србосек, и која је служила искључиво за убијање Срба, без обзира да ли су комунисти или припадници регуларне, краљеве војске. Данас, на хрватској националној телевизији адмирал Давор Домазет говори јавно да Хрватском краљевству припадају Бока Которска, црногорско приморје до Улциња, читава Босна и Херцеговина, Срем, Бачка и делови Баната, наша држава

Најава: Бања Лука, 23. мај 2026. : Представљање књиге “Крици и одјеци Ливањског поља”

23. мај 2026.

У Кући Милановића, Бана Миловановића 24, са почетком у 18 часова, публици ће бити представљена књига Крици и одјеци Ливањског поља, аутора Гордане Достанић, у издању Манастира Жича. Реч је о књизи у којој су сабране приче о догађајима у једној страдалној српској породици, а које могу послужити и као оквир за догађаје у другим српским породицама који, заједно, као микро историјска догађања, чине целину страдалне српске историје. Ауторка предочава разлоге записивања породичних догађаја, уз наду да ће они бити подстицај и другим „малим породичним историчарима“ да за своје потомке запишу своја сазнања и сећања. Поред аутора, у програму ће учествовати: Душко Певуља, Душан Басташић, Милана Томић, Дијана Ковачић, и певачка

Ђурђица Драгаш: Било их је 12!

23. мај 2026.

Отишли су памтећи једино откуцаје мајчиног срца и топлину њеног тела. Журили су да виде свет, да га чврсто обгрле ручицама, да га удахну, да му се осмехну. Желели су да полете ка сунцу и трче шареним ливадама. Сањали су мирис кише, први снег и додир мраза на образима. Питали су се колико је слано море и може ли се прегазити толика вода. Маштали о игри, несташним дечјим увојцима, о љубави и стидљивим погледима испод трепавица. Радовали су се мајчином крилу и очевом снажном длану. Потрчали су ка животу верујући да ће га загрлити, осетити, оживети…. Али… овај свет није био спреман за њих! Отишли су, не угледавши га, без

Док је живих сведока, биће и истине

23. мај 2026.

Страдање породице Јандрић почело jе усташким покољем у родном поткозарском Читлуку, и наставило се у дjечjем логору Јастребарско. У подравским Хлебинама стекао jе и другу фамилиjу Они коjи покушаваjу рехабилитовати НДХ и умањити усташке злочине почињене за време владавине те фашистичке творевине заборављаjу да jош увек има живих сведока. Шупље приче о логорима у коjима су заточеници тек ‘радили и гледали позоришне представе’, ови људи врло лако могу демантовати. Нажалост, своjим животним искуством. Читлук – Босанска Дубица – Стара Градишка – Загреб – Јастребарско – Копривница – Хрватска Костаjница. Пут jе то Милорада Јандрића из Борова насеља, живог сведока свирепих усташких злочина и страхота коjе jе доживео у родном селу,

Ђурђица Драгаш: TРИ КРСТА ПОД ЈАБУКОМ

22. мај 2026.

За све мученике који су се враћали кући и, уместо радости и живота, проналазили гробове и згаришта! Како су настављали животе, само су они знали… Лежим….на земљи смрзнутој. Две зоре дочеках,непомичан,без сузе,без уздаха.Туп као ноћ без месечине. Лежим и Бога призивам.Црн,сам,за земљу крваву прикован. Лежим на згаришту,на темељу и коначишту.Лежим на гробу,без спомена и крста. Затворених очију,мразом окован,сањам…пролеће и песму,косу расплетену,белину недара њених. Сањам колевку,руке дечје,образе румене од ватре са огњишта. Љубим чедо невиђено,нељуљано,неоплакано. Лежим смрзнут,на прагу куће наше.Жив, а мртав. Устаћу….Сутра…Кад срце јадом окаменим. Скупићу им пепео.Три крста крај јабуке подићи.Три свеће запалити.Три живота одживети. Од истог аутора: Колумнисти / пријатељи – Ђурђица Драгаш

Свештеник Стеван Стефановић: Јасеновац, геноцид над Србима 1941 – 1945. (први део)

21. мај 2026.

Како се нашем народу десило тако стравично страдање и тако језиви злочини над Србима као што се то догодило у Јасеновцу? Колико уназад морамо да се вратимо у историју да бисмо разумели шта се десило, да се на територији где су Срби други народ по величини створи најужаснија државна творевина икад, фашистичка НДХ? Да ли корен овог стравичног страдања Срба треба тражити у самој чињеници стварања заједничке државе са Хрватима 1918.? И ко је уопште заслужан за стварање Југославије? Да кренемо редом. Данас су ове теме веома актуелне. Видели смо да је у НАТО протекторату, држави коју су назвали Северна Македонија, именом које су чак и њени грађани одбили на

Прије 34 године страдало 12 бањалучких беба

21. мај 2026.

На Одјељењу за интензивну његу бањалучког породилишта од 22. маја до 19. јуна 1992. године преминуло је 12 пријевремено рођених беба, које би имале шансу да се боре за живот да им се кисеоник могао дати у бањалучкој болници или да су могле бити транспортоване у Београд ради боље здравствене његе. Први апел за помоћ из Клиничко-болничког центра у Бањалуци упућен је 21. маја 1992. године, а запослени су покушали да медицински кисеоник надомјесте индустријским, који су, након апела за помоћ, достављали бројни појединци и организације из Бањалуке. Али, овај кисеоник није био стерилан и није посједовао исту влажност, док су боце пуњене под различитим притиском. Прва криза са кисеоником

Сећање на српске жртве логора Земун у петак 22. маја 2026.

21. мај 2026.

Догађај посвећен српским жртвама логора Земун под називом “Страдање Срба у Прихватном логору Земун 1942-1944.” биће одржан у свечаној сали Градске Општине Земун 22. маја 2026. године у 19 часова. Уз пригодан уметнички програм и предавање г. Николе Милованчева, удружење грађана “Јадовно 1941.” Београд, представиће и изложбу “Моје Јадовно” која је обишла српски Свет и дијаспору. Извор: СЛОВОЉУБВЕ Везани прилози:

Преминула Добрила Кукољ, девојчица из Јасеновца

20. мај 2026.

Била је затворена у усташком логору Јасеновац три месеца. Данас је у Бањалуци у 94. години преминула Добрила Кукољ, бивши затвореник усташког логора Јасеновац и дугогодишњи председник бањалучког Удружења логораша Другог светског рата, речено је Срни у овом удружењу. Добрила Кукољ је рођена 30. јула 1932. године у селу Међеђи код Козарске Дубице. Као десетогодишња девојчица одведена је у усташки логор Јасеновац у којем је била затворена три месеца. Усташе су јој уништиле детињство, живот и породицу. Током свог живота неуморно је говорила о страдању српског народа, а док ју је здравље служило посећивала је манастир Јасеновац и Спомен-подручје Доња Градина. Сахрана Добриле Кукољ ће бити у Бањој Луци, на

Дођите до Шаранове јаме у суботу 20. јуна 2026, јер нисмо заборавили

20. мај 2026.

Са благословом Његовог Високог Преосвештенства, Митрополита горњокарловачког г. Герасима, поводом осамдесет и пете годишњице од почетка Покоља, молитвеним сјећањем на мученике пострадале на Јадовну, биће обиљежен „Дан сјећања на Јадовно 1941 – 2026.“, Без обзира што се ово стратиште данас налази ван граница Србије и Српске, сматрамо нашом дужношћу да његујемо културу сјећања и памћења на наше страдалнике, без обзира гдје су пострадали. У суботу 20. јуна 2026, над Шарановом јамом на Велебиту, седамнаесту годину за редом, са почетком у 11 часова, биће служен парастос за не мање од 38.000 православних Срба, побијених у комплексу логора смрти НДХ, Госпић – Јадовно – Паг у периоду од 11. априла 1941. до 20.

Култура сећања на знамените Србе и страдања

19. мај 2026.

Разговарамо с Николом Милованчевим, хроничаром западних страна нашег народа и Цркве. Разговарала: Оливера Јовановић Господине Милованчев хвала Вам што сте издвојили време за разговор за читаоце Православља. Деценијама живите у Словенији. Где је Ваш завичај? Мој завичај је у Земуну, где сам се родио и провео први део мог живота. Иначе, по предању, наше презиме Милованчев води од презимена рода Милованчевића који су се из Шумадије доселили на подручје данашње Војводине. У време Сеоба под патријархом Чарнојевићем, наш огранак се населио у Врбас око 1690, а можда чак и пре 1960. године. Преци по очевој линији су од краја 19. века живели у Сремској Митровици и у Земуну. По бакиној

Представљено издање “Редни број смрти”

19. мај 2026.

Умореним младенцима Козаре враћено име, лице, породица, детињство и место у памћењу народа. Са благословом Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија и у организацији Удружења “Јадовно 1941.” из Београда и Радија “Слово љубве” АЕМ, у Светосавском медијском и културном центру Српске Православне Цркве у Светосавској улици у Земуну, 18. маја 2026. године је у Свечаној дворани “Патријарх Лукијан Богдановић” представљено фототипско издање историјског документа – Именословник 11.219 козарачке деце чије су животе од 1941. до 1945. године на најсуровији начин угасили Хитлерови војници и Павелићеве усташе, а који је 1988. године објављен у специјалном издању листа “Борба” под насловом “Редни број смрти”. Ово, непорециво сведочанство о геноциду извршеним над српским

Крајолик око подручја логора Јадовно, поглед на Велебит

Ђурђица Драгаш: Жути јаглаци дивосељачки

19. мај 2026.

Израсли, питоми и танани, као нејач дивосељачка, као јагњад невина, као поглед мајчин… Процветали су јутрос жути јаглаци на Kрушковачама.Процветали… у зеленој пустињи Велебита! Израсли из земље натопљене крвљу. Сићушни, нежни цветови… као дечје руке, као паперјаста коса под мајчиним дланом.Изашли с росом, окупани сузама. Жути јаглаци дивосељачки!!! Донеле их босе девојачке ноге.Носиле их мајке у недрима, крили старци међу грубим длановима. Донела их деца у очима… жуте јаглаце са кућних прагова.Носио их ветар са згаришта, спирала киша с хладног камена. Израсли, питоми и танани, као нејач дивосељачка, као јагњад невина, као поглед мајчин…Никли из пепела, из земље која памти крик, нож, јаук. Израсли из тишине, гажени заборавом….Нежни јаглаци дивосељачки!

Водите их и побијте, они су пресуђени…

19. мај 2026.

Од 6. до 9. маjа 1941, похватале су усташе на превару 600 Срба мушкараца с подручjа котара Слуња и Воjнић, од коjих су 520 поклале у Хрватском Благаjу На Ђурђевдан, 6. маjа 1941. године, освануо jе лиjеп сунчан дан. Тога дана Срби се свечаниjе одиjеваjу, иду jедни другима на Крсну славу у госте, разговараjу о успjесима у обављању прољетне сjетве. Веселе се и радуjу. Све jе раздрагано и свечано. Нитко ни у помисли ниjе могао слутити да ће то бити дан нечувеног злочина над невиним сељачким становницима Кордуна. Један од првих масовних злочина нове хрватске власти поглавника Независне Државе Хрватске, др. Анте Павелића. Злочин планиран, добро припремљен и организирано изведен

УБИСТВА ЖЕНА И ДЕЦЕ НА ЈАСЕНОВАЧКОЈ ЕКОНОМИЈИ У ЈАБЛАНЦУ: У мају 1942. усташе су брутално ликвидирале на стотине болесних и немоћних

19. мај 2026.

У близини села Јабланац, надомак Јасеновца, током пролећа 1942. године, вероватно у мају, забележено је неколико масовних ликвидација заточеника овог злогласног логора које су починиле усташе, подсећају из Музеја жртава геноцида. На основу сведочанства Јакице Финција, најпре је убијено 200 болесних заточеника логора у Јасеновцу. Неколико дана касније усташе су постројиле све Јевреје у логору, а потом издвојиле 400 старих и болесних и одвели их у Јабланац, где су их ликвидирали на најсвирепији начин. Миша Данон, преживели заточеник, сведочио је да је у Кули у то време било затворено око 400 жена, које су усташе седам дана оставиле без хране и воде, а затим им дале кашу препуну соли због