Nacionalni heroj za koga srbija ne zna: Cupara, junak čiji je grob prodat

Znameniti Vranjanac, čija su dela nedavno otkrivena, Mihajlo Stevanović – Cupara, odigrao je veliku, ako ne i ključnu ulogu za konačno oslobođenje hrišćana južnih krajeva od Turaka. Bio je prvi srpski instruktor specijalnih snaga, kao i obaveštajac.

U vranjskom Kazanđolu vojnim veštinama podučavao je čak i Gavrila Principa. Za njega kažu da je iz Vranja krojio svetsku istoriju.

Cupara ili bata Mile, kako su ga Vranjanci zvali, bio je izuzetno inteligentan, vispren, fizički spreman čovek. Završio je Učiteljsku školu i u to vreme, kada se razvijala borba srpskog naroda za konačno oslobođenje od Turaka, postao je upravnik Učiteljske škole.

„Tada i Živojin Rafailović dolazi poslom u Vranje i stupa u kontakt sa Cuparom. Njih dvojica počinju da rade na nacionalnom oslobođenju Srbije“, priča Siniša Antonijević, istraživač gerilskih pokreta.

Iz turskog konzulata u Vranju, koji je postojao od 1878. godine, jednom do dva puta nedeljno slata su pisma – izveštaji turkom ambasadoru u Beogradu. Tada na scenu stupaju vispreni Vranjanci, Mile Cupara i Mita Atan (Dimitrije Z. Stojković) zajedno sa Živojinom Rafailovićem i upuštaju se u najveći obaveštajni poduhvat tog vremena.

„Ova trojica su primetila da pisma na poštu nosi gavaz, počasni stražar turskog konzulata Aga Musa, Srbin poturčenjak. Da bi Aga Musa došao od turskog konzulata, morao je da prođe bar desetak vranjskih dućana. Mangupsko društvo primetilo je da je Aga Musa zaljubljen u Srpkinju, ćerku čuvenog vranjskog bojadžije Aritona Nikolića“, priča Antonijević.

Objašnjava da su osmislili taktiku – predložili su Aga Musi da im dozvoli da na kratko otvore i pročitaju o čemu konzul piše Beogradu, a da će zauzvrat sve učiniti da se oženi Srpkinjom.

„Aga Musa je odmah pristao. Više od godinu dana vranjski obaveštajci čitali su konzulova pisma. Pročitali bi pismo, ponovo zatvorili voskom i poslali Agu Musu da odnese na poštu. Konzul je u jednom trenutku posumnjao na svog gavaza, a srpski obaveštajci su to već znali. Bili su fer i obavestili su Musu da mu se sprema nevolja“, kaže Antonijević.

Napominje da se Musa vratio u pravoslavlje i oženio se Srpkinjom u koju je bio zaljubljen. Ocenjuje da je to bio najveći obaveštajni poduhvat tog vremena u Srbiji. Izveštaje ove trojice „mangupa“ kurir je nosio direktno za Beograd, obaveštajnom odeljenju srpskog Generalštaba.

Izvršni odbor četničkog pokreta u Vranju 1903. formiran je u osnovnoj školi u kojoj je Mile Cupara bio upravitelj.

„Viđeni Vranjanci, njih tridesetak, shvatili su da ako žele u borbu moraju da budu spremni i osposobljeni. Tako Mile Cupara postaje prvi instruktor specijalnih snaga, odnosno prvi četnički instruktor“, kazuje Antonijević.

Objašnjava da se obuka izvodila u vranjskoj klisuri Kazanđol, kao i da se Mile sam snalazio i nabavljao taktike i načine gerilske borbe.

„Tada nije postojao udžbenik iz koga je moglo da se uči, već je razgovarao sa starim ratnicima, prikupljao iskustva i tako napravio vrlo delotvoran način obuke. Ona se sastojala u rukovanju puškom, kamom, bombom i od tehnika ručne, odnosno bliske borbe“, priča Siniša Antonijević, istraživač gerilskih pokreta.

Cupara je poginuo je u saobraćajnoj nesreći tridesetih godina prošlog veka. Pouzdano se ne zna godina njegove smrti. Antonijević kaže da u Vranju više nema Cupara, kao i da je vranjska crkva pre nekoliko godina prodala njegov grob.

„Zamislite samo kako bi se Englezi, Amerikanci ili Francuzi starali o grobu takvog junaka. A mi smo imali specijalne snage 36 godina pre Engleza i 37 godina pre Amerikanaca. Mihajlo Stevanović Cupara je nacionalni heroj, a Srbija to i ne zna!“, poručuje Antonijević.

(juznevesti.com/bktvnews.com)

Izvor: SRBIN INFO