Koga Hrvati treba da gađaju s raketama dometa 300 km, šta planira Amerika, zna li Nemačka šta hoće i šta Srbi treba da rade
KAD imate neprijatelja s jasnim, saopštenim ciljevima, odbrana je i lakša i s manje žrtava. Ako znate šta druga strana želi, znate i šta sami možete, koliko ste jaki u predstojećem sudaru, ili nečemu što je već počelo, traje. A šta mi kao narod, Srbija kao država, sada i ovde znamo o planovima onih koji su nam sve, samo prijatelji nisu. Gotovo ništa. Da li zato što su perfidni, igraju dugoročno, s prikrivenom strategijom ili zato što je svet u fazi opšteg haosa, pod inercijama čija snaga se više ne može kontrolisati?
Zna li Amerika, bar što se Evrope i nas u Evropi tiče, šta hoće ili je ovo tumaranje u iznenada spuštenoj sumaglici? Zbignjev Bžežinski, decenijama strateg spoljne politike SAD, tvrdi da ovu velesilu Balkan strateški ne interesuje, kaže da je to slepo crevo američkih interesa. Pa zašto onda Vašington na sve načine brani interese Albanaca na Balkanu. Da li su ogromne sume novca, obezbeđenog kroz trgovinu drogom i astronomski privatni računi uticajnih američkih političara i lobista, jedini odgovor. Zna li Nemačka, onakva kakvom je vide drugi, šta hoće. Ima li neko odgovor na pitanje zbog čega je službeni avion nemačke vlade vratio Ramuša Haradinaja iz Haga u Prištinu, nakon što je Haški tribunal istog pustio na slobodu. Ima li nemačka jasan plan za izbeglice iz Sirije i okolnih zemalja ili je i to samo novi dokaz da smo ušli u sferu haosa.
Hrvatska dobija rakete dometa 300 kilometara. Šta će im? Koga treba da gađaju? Okruženi su zemljama članicama EU, jedino Srbija to nije. Da li ovi koji im prodaju tu „blaženu robu“ imaju crvenom olovkom zaokružen neki datum u budućnosti i neki grad na mapi Srbije. Beograd, na primer. I šta to može da donese Balkanu: iznad Bihaća pa dole do Ohridskog jezera? Ukrajina je poput ošamućene štuke zgrabila mamac sa Zapada, krenula na sve što ima ruski predznak i ubrzo shvatila da ono što smo pre pet godina zvali Ukrajinom nikada više neće postojati. Da li su to ili nešto drugo želeli oni što im doturiše mamac? Jasan plan ili haotično mlataranje oružjem i ljudima?
Moskva je preko Lavrova pre dvadesetak dana saopštila Americi: Shvatite da više niste najjači i da se ubuduće bez Rusije ništa na globalu određivati neće. Vašington odbija da vidi ono što mu je pred nosom, jer mu se to pred nosom ne sviđa, ali i dalje u mašti luta nesagledivim prostranstvima Sibira, verujući da će tamo kad-tad dospeti. Putin i Kinezi pripremaju potpuno odbacivanje dolara, što može, kažu najugledniji svetski stratezi, da uzdrma Ameriku do mere potpune ošamućenosti a to, valjda je jasno, znači uvod u novu fazu koju niko neće moći u potpunosti da kontroliše. Posebno na stalno trusnim područjima, naročito na Balkanu.
Šta nam je činiti? Rakete dugog dometa moramo da nabavimo. Ravnoteža straha je najbolji preduslov za nenapadanje, za mir, a uz ovu rabotu valja Milisavu iz okoline Svrljiga obezbediti mogućnost da sve voće koje ubere i prasiće koje uzgoji proda na vreme i po odgovarajućoj ceni. Ako na drugo ne možemo, na to možemo i moramo da utičemo. Niko smo i ništa bez desetine hiljada Milisava širom Srbije.
Izvor: NOVOSTI
Vezane vijesti: Ratko Dmitrović