На вратима хаоса

Кога Хрвати треба да гађаjу с ракетама домета 300 км, шта планира Америка, зна ли Немачка шта хоће и шта Срби треба да раде

КАД имате неприjатеља с jасним, саопштеним циљевима, одбрана jе и лакша и с мање жртава. Ако знате шта друга страна жели, знате и шта сами можете, колико сте jаки у предстоjећем судару, или нечему што jе већ почело, траjе. А шта ми као народ, Србиjа као држава, сада и овде знамо о плановима оних коjи су нам све, само приjатељи нису. Готово ништа. Да ли зато што су перфидни, играjу дугорочно, с прикривеном стратегиjом или зато што jе свет у фази општег хаоса, под инерциjама чиjа снага се више не може контролисати?

Зна ли Америка, бар што се Европе и нас у Европи тиче, шта хоће или jе ово тумарање у изненада спуштеноj сумаглици? Збигњев Бжежински, децениjама стратег спољне политике САД, тврди да ову велесилу Балкан стратешки не интересуjе, каже да jе то слепо црево америчких интереса. Па зашто онда Вашингтон на све начине брани интересе Албанаца на Балкану. Да ли су огромне суме новца, обезбеђеног кроз трговину дрогом и астрономски приватни рачуни утицаjних америчких политичара и лобиста, jедини одговор. Зна ли Немачка, онаква каквом jе виде други, шта хоће. Има ли неко одговор на питање због чега jе службени авион немачке владе вратио Рамуша Харадинаjа из Хага у Приштину, након што jе Хашки трибунал истог пустио на слободу. Има ли немачка jасан план за избеглице из Сириjе и околних земаља или jе и то само нови доказ да смо ушли у сферу хаоса.

Хрватска добиjа ракете домета 300 километара. Шта ће им? Кога треба да гађаjу? Окружени су земљама чланицама ЕУ, jедино Србиjа то ниjе. Да ли ови коjи им продаjу ту „блажену робу“ имаjу црвеном оловком заокружен неки датум у будућности и неки град на мапи Србиjе. Београд, на пример. И шта то може да донесе Балкану: изнад Бихаћа па доле до Охридског jезера? Украjина jе попут ошамућене штуке зграбила мамац са Запада, кренула на све што има руски предзнак и убрзо схватила да оно што смо пре пет година звали Украjином никада више неће постоjати. Да ли су то или нешто друго желели они што им дотурише мамац? Јасан план или хаотично млатарање оружjем и људима?

Москва jе преко Лаврова пре двадесетак дана саопштила Америци: Схватите да више нисте наjjачи и да се убудуће без Русиjе ништа на глобалу одређивати неће. Вашингтон одбиjа да види оно што му jе пред носом, jер му се то пред носом не свиђа, али и даље у машти лута несагледивим пространствима Сибира, веруjући да ће тамо кад-тад доспети. Путин и Кинези припремаjу потпуно одбацивање долара, што може, кажу наjугледниjи светски стратези, да уздрма Америку до мере потпуне ошамућености а то, ваљда jе jасно, значи увод у нову фазу коjу нико неће моћи у потпуности да контролише. Посебно на стално трусним подручjима, нарочито на Балкану.

Шта нам jе чинити? Ракете дугог домета морамо да набавимо. Равнотежа страха jе наjбољи предуслов за ненападање, за мир, а уз ову работу ваља Милисаву из околине Сврљига обезбедити могућност да све воће коjе убере и прасиће коjе узгоjи прода на време и по одговараjућоj цени. Ако на друго не можемо, на то можемо и морамо да утичемо. Нико смо и ништа без десетине хиљада Милисава широм Србиjе.

Извор: НОВОСТИ

Везане виjести: Ратко Дмитровић