На српској Билогори нема села гдје нема масовне гробнице нашег народа

Клерофашистичка НДХ, до jесени 1942. године, злочином Покоља  ликвидирала jе 2.694 српске главе са Билогоре, међу њима 318 – еро дjеце од колиjевке до 14. година старости

Милан Басташић

Билогорско подручjе у западноj Славониjи, уважаваjући све релевантне критериjе, ми поимамо по православним сакралним обjектима коjи га ограничаваjу, од Мале Трновитице,Великих Зденаца и Јасенаша.

Њих ни мање ни више од двадесет и седам.

Наjстариjа светиња jе Храм Св. Пантелиjе у селу Павловац из 1670.године. Сви ти обjекти уцртани су на карти Аустроугарске монархиjе коjа датира из раних година осамнаестог виjека. У то вриjеме, на томе простору ниjе евидентирана ни jедна католичка богомоља.

Са торња цркве Св.Петке у Великоj Ператовици, на врх Билогоре, види се петнаест православних цркава.

Православним Србима наjгушће jе била насељена источна Билогора. Таj простор вjековима jе настањивао таj наjмногоброjниjи народ. То jе у међурjечjу Драве и Саве наjвећа и наjконзистентниjа оаза православља, далеко удаљена од матице Србиjе.

Ту ниjе било униjаћења, као тамо сjеверниjе у Жумберку. Показало се, да jе такво стање, било велика преокупациjа Ватикана. Ова преокупациjа дошла jе до пуног изражаjа у првоj прилици, у Другом свjетском рату.

Од приjератног броjа Срба на Билогори, клерофашистичка НДХ већ од првих дана свог постоjања, па до jесени 1942. године, вршећи наjмонструозниjе начине уморства, ликвидирала jе 2.694 српске главе.

Међу њима 318 – еро дjеце од колиjевке до 14. година старости.

На српскоj Билогори нема села гдjе нема масовне гробнице нашег народа.

Већ 26/27. априла 1941. године, ухапшена су 504 Србина од 16 до 60 година, од коjих jе 487 убиjено у комплексу усташких логора Госпић – Јадовно – Паг.

То jе био први масовни, геноцидни погром у НДХ, а већ сутрадан 28. априла поубиjано jе у Гудовцу код Бjеловара око 200 Срба.

Августа мjесеца око 600 породица исељено jе у Србиjу, 575 Срба поубиjано у директном терору у кућама и на окућницама, а око 3.000 отjерано у логоре Јасеновац и Сисак.

У Јасеновцу jе са Билогоре убиjено 1.115 људи, у Сиску преко стотину, углавном дjеце. Тако се спрега клерофашизма обрачунала са наjброjниjом агломерациjом православних Срба западно од њихове матице.

Кад свему додамо неуспjели покушаj репризе 1991. године и изгон око 4.000 Срба током протеклог рата, констатуjемо да данас на Билогори живи око 700, како их зову „хрватских“ Срба.

Како су се Социjалистичка Хрватска и Југославиjа, њихове институциjе, односиле према, у првом реду српским, а онда и жртвама Јевреjа и Рома, сви знамо.

На Билогори jе требало 12 година да се постави Спомен плоча за жртве Јадовна, а за обиљежавање неких масовних гробница и 30 година.

Осим за Јадовничке жртве, групних посjета масовним гробницама и помена ниjе било.

У Јасеновац се почело одлазити негдjе послиjе 1963. године, на дан пробоjа логораша.

Стара Градишка и Сисак били су у сjени Јасеновца. За многе на простору Југославиjе и за свjетску jавност тако jе било и са Јадовном.

Све то ради братства и jединства.

Да се не би рекло, да су све жртве тих великих система логора и директног терора, уствари дjело хрватске државе и jединица њене службене и плаћене воjске – да ради таj стравични посао. Дакле хрватских усташа.

Зато jе и на већини споменика и спомен плоча над масовним гробницама побиjеног српског народа обично писало „жртве фашистишког терора“, “жртве окупатора“, “жртве окупатора и његових слугу“. Готово никада се не каже да су то српске жртве, а никада да су ту жртве хрватских усташа.

Било jе и забрана да се на споменике садржаj пише ћирилицом. Посебан такав примjер имамо код подизања Спомен обиљежjа у Малом Грђевцу, гдjе се за то позивало и у ЦК СК Хрватске.

На Билогори, у Грубишном Пољу, бар што се тиче евиденциjе жртава, Савез бораца НОР-а то jе добро обавио. Можемо рећи да су пописане све жртве коjе су рођене на тоj териториjи и понеки „са стране“. Примjера ради, наводим да се на именичном попису 10.502 жртава Јадовна, од укупно 42.123 жртве, налази свих 487 жртава Грубишног Поља и билогорских села.

Уз имена jедног броjа жртава, постављене су и фотографиjе. Код Шаранове jаме на Велебиту, међу првима jе постављена Споме плоча побиjеним Србима из Грубишног Поља.То jе била прва jавна „ерупциjа“ захтjева породица жртава, жена српкиња у организациjи „Напредна жена“. За то посjедуjемо вриjедну и броjну фотодокументациjу.

На 50-годишњицу Јадовничких жртава 26/27. априла са Билогоре, 1991 године, уз све ризике, на инициjативу и ангажовање потомака, организован jе и парастос у цркви Светог Ђурђа кога jе служио сада миропочивши Митрополит Загребачко-љубљански Јован уз саслужење неколико свештеника. Положен jе и освештан камен темељац за будуће Спомен обиљежjе.

Ту се окупило више стотина чланова породица, потомака и поштовалаца жртава.

Одржан jе подужи некролог, са пуно података из сjећања потомака и Института за историjу из Карловца.Ту jе први пут послиjе 50 година речена сва гола истина. Евоцирана jе ондашња општа ситуациjа и jавно и прешутно одобравање католичке свjетине и комшиjа томе зликовачком дjелу усташа.

Именом и презименом, гласно су именовани сви актери тога великог зла.

Велику и стравичну истину о своjим прецима, тада су чули потомци жртава, али и потомци актера овог зла, потомци џелата претходника.

Грубишнопољски лист,jавно гласило, тих дана ниjе имао ремитенде.

Геслом „Мртвима на славу – живима за опомену“ завршен jе оваj наjвећи и посљедњи скуп Срба Билогоре. Посjедуjемо квалитетну аудио-видео документациjу и фотографиjе.

По моме сазнању ово jе било прво jавно, масовно „варничење“ о Јадовну послиjе 50 година.

Само коjи мjесец касниjе, камен темељац jе нестао, а jа као главни актер претходних окупљања, склонио сам се у Бањалуку.

Хрватски домољуби, данашњи (анти)фашисти минирали су, поразбиjали и теролиткама избрисали текстове на свим споменицима масовних гробница.

Тако jе урађено и на Јадовну и на острву Пагу.

Ми смо стицаjем околности, на разним мjестима успjели добити низ докумената коjи свjедоче о жалосноj историjи Срба Билогоре. Сачуван jе драгоцjени аудио-визуелни материjал.

У удружењу „Билогора“, све то користимо на плану подсjећања народа тога краjа на завичаj, и младих на пориjекло.

Оснивањем Завичаjног удружења, отворила се могућност прикупљања материjалних докумената на jедном мjесту. Обавили смо извjестан броj интервjуа са особама високе старости од коjих су многи већ умрли.

Та свjедочења вишестрано и непобитно потврђуjу значаjне догађаjе са више страна. Изниjела су на видjело неке значаjне чињенице, коjе до приjе пар година нисмо знали и нису нигдjе записане. Имамо завидну издавачку активност.

Издана jе књига, наш првенац „Билогоризми“. Са преко хиљаду локализама, риjечи, назива предмета и осталог, угодно подсjећа средовjечне на свакодневни живот у Завичаjу.

Код младих jе потакнута потреба да запиткуjу стариjе ради неких „превода“, па се тако и они приближаваjу кориjенима предака.

Књига „Билогора и Грубишно Поље 1941 – 1991, штампана 2010 године у 500 примjерака jе „планула“. За друго издање немамо средстава.

За штампу jе припремљена, богато илустрована књига „Билогорске светиње“. Ради недостатка финанциjских средстава, чека на штампу већ три године.

Ових дана издали смо квалитетан и дуговjечан диск „Јадовничке жртве 1941 – свjедочанства“.

Богато jе опремљен аудиовизуалним садржаjима,важним чланцима Грубишнопољског листа из деведесетих, видеоснимцима комеморациjа на масовним гробницама у Грубишном Пољу, електронском издању Књиге Билогора и Грубишно Поље, те поучним чланцима наших академика. Садржи тридесетак фотографиjа од 1938 па даље. Диск jе управо у дистрибуциjи и а можете га набавити и овдjе.

Намjера нам jе, да га има свака избjегличка породица а сугеришемо да га родитељи оставе дjеци како би се одржао актуалним десетке година.

Већ сада, унуци млађи од 23 године виде на њему дjедове и баке за коjе су само чули, а овде они ходаjу!

Једном годишње, Управни одбор удружења организуjе „Сабор Билогораца“, до сада шест, гдjе се окупља стотињак чланова уз звуке родног краjа.

Овим броjем нисмо задовољни. Коначно, инсталиран jе интернет саjт „Билогора“, а велики броj наших Билогораца редовно посjећуjе саjт Јадовно, на коме и ми релативно често учествуjемо.“

Празан нам jе простор за фолклор и етнологиjу, око чега се ипак мучимо.

Закључуjемо, да су ово све корисни детаљи, поступци и презентациjе коjи окупираjу пажњу знатног диjела наших земљака.

Нисмо задовољни оскудном међусобном комуникациjом наших чланова.

Просjечни Билогорац, са своjим мjештанином из завичаjа комуницира jедном или ниjедном мjесечно. Нема састаjања у истоj цркви, нема малих саjмова понедељком.

Не возе се телци, бикови, свиње и овце на исту сточну вагу. Не плаћа се порез на истом мjесту.

Сусрети су редуковани на крсне славе и сахране.

Сложићете се, да те пригоде, нису примjерене за некакав „друштвени рад“.

У jедном случаjу из обзира према домаћину, а у другом из пиjетета према покоjнику.

Али постоjи нешто као феномен. Кад jе сахрана и позвани и непозвани дођу. Међусобно су обавjештени у jедном дану!

Коначно, значаjан броj избjеглих има егзистенциjалне проблеме па и то пригушуjе и онемогућава постоjећу вољу за сусретима земљака.

Наше удружење високо циjени идеjу Сабрања. Доживљавамо jе као нову снагу потребну да се супротставимо броjним изазовима и ревизиjама.

Испољићемо у њоj нашу активност уз осjећаj да смо и ми jачи.

Милан Басташић (1931-2016.)

Предсjедник Завичаjног удружења Билогора, Београд, Србиjа

Обраћање на првом Сабрању  удружења потомака и поштовалаца српских жртава ратова XX виjека. Козара, 03.- 05. октобар 2014.

Везане виjести:

ВЛАДИКА АТАНАСИЈЕ: СРБИ СКЛОНИ ЗАБОРАВУ ВЛАСТИТОГ БИЋА

Желим да моjе диjете, никада не доживи оно што смо ми и наши преци проживjели

Страдање какво се не памти, догодило се у Подрињу на Младенце, 22. марта 1942. године

Завичаjно удружење Билогора: „Јадовничке жртве 1941.“

Календар геноцида: 28. септембар 1941. Годишњица страдања Срба у Грубишном пољу

СЛУЖЕН ПАРАСТОС ЗА СРПСКЕ ЖРТВЕ УСТАШКОГ ТЕРОРА