На прослави „Олује“ Јосиповић и Милановић извиждани

Подизањем хрватске заставе и читањем имена погинулих у акциjи Олуjи на книнскоj тврђави у присуству државног врха почело jе данас риjеподне обиљежавање „Дана побjеде и домовинске захвалности“ и 19 године од акциjе „Олуjа“.

Међу присутним су предсjедник Хрватске Иво Јосиповић, предсjедник
Сабора Јосип Леко, предсjедник Владе Зоран Милановић, начелник Главног
штаба ОС генерал Драго Ловрић, прва потпредсjедница Владе Весна Пусић и
други чланови Владе и друге званице.

Колинда Грабар Китаровић дочекана jе аплаузом на Тргу Анте
Старчевића, а на помен премиjера Зорана Милановића чули су се звиждуци.

Книнска црквена звона огласила су се у 9 сати и 43 минуте, означивши
тачно вриjеме када су на данашњи дан приjе 19 година хрватске снаге ушле
у Книн. Након подизања заставе на тврђави, Книн jе прелетjело пет
МИГ-ова, од коjих су четири недавно били на ремонту у Украjини.

Услиjедило jе полагање виjенаца и паљење свиjећа испред споменика на
Тргу Анте Старчевића, гдjе ће бити одржана и централна прослава на коjоj
се очекуjу говори Иве Јосиповића, Јосипа Леке и Зорана Милановића те
предсjедника шибенско книнске жупаниjске Хвидре Ивана Вукића.

Коалициjа удружења избjеглих Срба тражи да се Олуjа не прославља

У току jучерашњег дана Коалициjа удружења избjеглица упутила jе
захтjев међународноj заjедници да Република Хрватска операциjу „Олуjа“
не слави.

„Наша Коалициjа удружења избjеглица jе апеловала на међународну
заjедницу – посебно на ЕУ, ОЕБС, Савjет Европе – да затраже од Хрватске
да не слави операциjу Олуjа jер се њоме, по нашем мишљењу, слави прогон
Срба“, рекао jе Линта.

Он jе нагласио да су „тражили да међународна заjедница затражи да се
коначно процесуираjу сви одговорни за злочине против Срба, те да се
риjеше питања несталих лица, врате имовина и стечена права и да се
осигураjу услови за одржив повратак протjераних Срба своjим кућама.“

Линта jе подсjетио да jе са подручjа Републике Хрватске за вриjеме
рата протjерано око пола милиона Срба, да тренутно више од 300 хиљада
живи у Србиjи, више десетина хиљада широм свиjета, а свега око 50 хиљада
се вратило у Хрватску.

„Протjерани Срби, али и Срби повратници, суочаваjу се са великим
броjем проблема. На првом мjесту jесте цивилизациjско-хумано питање,
питање несталих лица. У Хрватскоj нема довољно политичке воље да се
ексхумираjу посмртни остаци Срба коjи се налазе на познатим гробним
мjестима“, истакао jе Линта.

Извор: РТРС

Везане виjести:

НАСТАВЉЕНО ОБИЉЕЖАВАЊЕ 19 ГОДИНА ОД ПРОГОНА СРБА ИЗ КРАЈИНЕ

ХРВАТСКА НЕ ТРЕБА ДА СЛАВИ ПРОГОН СВОЈИХ ГРАЂАНА

Краjишници у Крњачи: Ране дубоке, нада jедва тиња