На данашњи дан рођена најпознатија јеврејска жртва Холокауста

На данашњи дан 1929. године рођена је Анелис „Ана“ Мари Франк, једна од најпознатијих јеврејских жртава Холокауста.

Рођена је у Франкфурту на Мајни у Њемачкој, али је већи дио живота провела у Амстердаму. Друга је ћерка Ота и Едит Франк-Холендер и млађа сестра Марго Франк.

Ана је била држављанин Њемачке до 1941, када јој је одузето држављанство по Нирнбершким законима.

Постала је позната послије смрти, захваљујући објављивању дневника у којем је описала живот током скривања за вријеме нацистичке окупације у Другом свјетском рату.

Анина породица се 1933. преселила у Холандију коју је нацистичка Њемачка окупирала 1940. године. Када су 1942. године прогони Јевреја постали учесталији, Франкови су се сакрили у тајне просторије у пословној згради Ота Франка – Тајно скровиште.

Ујутро, 4. августа 1944, у тајно скровиште упала је Зелена полиција, након обавјештења од никада идентификованог пријављивача.

Франкови су одведени у штаб Гестапоа, гдје су саслушани и задржани током ноћи. Сутрадан, 5. августа, пребачени су у „Кућу притвора“, пренатрпани затвор у центру Амстердама.

Два дана касније, 7. августа, пребачени су у транзитни логор Вестерборк, кроз који је, у то вријеме, прошло већ 100.000 Јевреја. С обзиром на то да су били ухапшени током скривања, сматрани су криминалцима и послати у казнени сабирни центар на робију.

Из Вестерборка у Аушвиц, група је пребачена 3. септембра 1944, посљедњим транспортом у том правцу. У Аушвиц су стигли три дана касније.

У пометњи која је настала услед напуштања возова, мушкарци су насилно одвојени од жена и дјеце, а самим тим и Анин отац Ото. Од укупно 1.019 путника, 549 је послато директно у гасне коморе. Међу њима су била сва дјеца млађа од 15 година. Ана је 15 година напунила два и по мјесеца раније, тако да је била међу поштеђенима.

Иако је знала да је половина путника послато у коморе, никада није сазнала да су сви из „Тајног скровишта“ поштеђени. Мислила је да је њен отац, у педесетим годинама и не нарочито снажан за рад, убијен одмах након што су их раставили.

Почетком марта 1945, логор је погодила епидемија тифуса, која је убила 17.000 затвореника. Анина сестра Марго је, усљед велике слабости, испала из свог кревета који је био на спрат, и умрла од ударца.

Неколико дана касније, а само мјесец дана прије ослобађања логора, 15. априла 1945, умрла је и Ана. Тачан датум Анине смрти остаје непознат, а за њега се сматра „рани март 1945“.

Након ослобођења, логор је спаљен као мјера за спречавање даљег ширења болести. Тијела Ане и Марго су такође спаљена и закопана у масовну гробницу.

Јула 1945, након што је Црвени крст потврдио смрт свих Франкових осим Ота, Мип Гис дала је Оту дневник који је Ана писала и свежањ писама и старих папира за које се надала да ће вратити Ани након рата.

Ото Франк је дневник предао историчарки Ани Ромајн-Ферсхор на преглед, а она је чак и покушала, мада безуспјешно, да га објави. Дала га је свом мужу Јану Ромајну, такође историчару и новинару. Као новинар, он је написао чланак о дневнику назван „Дјечји глас“ који је објавио у холандским новинама „Хет Парол“ 3. априла 1946.

Његов чланак привукао је пажњу многих издавача, а дневник је први пут издат 1947, а 1950. пратио га је други круг „оригиналног издања“.

Након Отове смрти 1980, оригинални дневник је предат „Холандском институту за ратну документацију“, који је спровео разна истраживања, укључујући и форензичко, да би се коначно утврдила аутентичност дневника.

Дневник је поново потврђен за аутентичан, а истраживања су укључења у „критичко издање“ дневника издато 1989. Уз њихове доказе и паралелно независно истраживање спроведено на основу сопствене воље, Регионални суд Хамбурга је такође потврдио аутентичност дневника.

Извор: СРНА

Везане вијести:

Прича Ане Франк | Јадовно 1941.

Нацизам само променио лице | Јадовно 1941.

Директор прекинуо изложбу јер су му засметали партизани