На данашњи дан почео геноцид

Андрија Артуковић је 13. маја 1941. године дао зелено свјетло за геноцид над Србима, Јеврејима и Ромима… Само у првих седам мјесеци усташке власти прекрштено је око 100.000 православних, отворен концлогор Јасеновац и почеле депортације Срба

Министар унутрашњих послова Независне Државе Хрватске /НДХ/ Андрија Артуковић је 13. маја 1941. године прописао „Проведбену наредбу о устројству и пословању равнатељства за јавни ред“, чиме је ван закона стављено око два милиона Срба и десетине хиљада Јевреја и Рома.

Та наредба искориштена је као правни основ за геноцид који је услиједио, а на основу ње Срби су прогањани, убијани, прекрштавани и протјеривани.

Отворен је концентрациони логор Јасеновац, људи су убијани без суђења и бацани у јаме.

ПОКРЕТНИ СУДОВИ ЗА ЛЕГАЛИЗАЦИЈУ ЗЛОЧИНА 

Кажњавани су сви за које је сматрано да би на било који начин могли сметати новој власти. У Загребу је дјеловао Ванредни народни суд, а убрзо су такви судови почели да раде и у осталим већим мјестима НДХ.

Довољно је било да човјек каже нешто против поглавника Анте Павелића или новоуспостављене усташке државе, па да га пред судом оптуже за велеиздају.

Када би неки усташа пожелио српску или јеврејску продавницу, једноставно би оптужио за саботажу њеног власника, који би затим био осуђен пред Ванредним народним судом.

Усташе су основале и Покретни пријеки суд у Загребу, а потом у окупираној Бањалуци, Бихаћу, Брчком и Дервенти. Ти судови послали су многе у смрт или на дугогодишње робије, али је највећи број оних којима уопште није суђено, већ су само ликвидирани.

У ПРВОЈ ГОДИНИ ВЛАСТИ, УСТАШЕ ДЕСЕТКОВАЛЕ СРПСКА ПОДРУЧЈА 

Њемачки подаци говоре да је на територији НДХ, којој је 1941. године било припојено данашње подручје БиХ и неки дијелови Србије, од укупно 5.655.750 становника, било 2.993.335 или 52 одсто римокатолика, 1.809.613 православних или 31,99 одсто, 772.794 муслимана или 12,78 одсто, те 32.372 Јевреја.

Њемачки прорачун је за основу узимао југословенски попис становништва од 31. марта 1931. године, којем је додат природни прираштај.

Усташки пројекат ексклузивистичке хрватске националне државе искључивао је Србе, Јевреје и Роме до биолошког истребљења.

Колики је био погром над Србима управо у првој години усташке владавине говоре подаци о страдањима цивила 1941. у односу на укупне цивилне жртве у усташким котарима за вријеме цијелог рата 1941-1945.

У котарима Кореница и Удбина страдало је 44 одсто од укупног броја, котару Двор 12 одсто, котару Војнић 19 одсто, котару Глина 26 одсто, котару Доњи Лапац 64 одсто, котару Вргинмост 60 одсто, котару Грачац 61 одсто, котарима Госпић и Перушић 68 одсто, те котарима Слуњ и Вељун 33 одсто.

ЗА ПРВИХ СЕДАМ МЈЕСЕЦИ ПРЕКРШТЕНО ОКО 100.000 ПРАВОСЛАВНИХ 

Друга стратешка полуга „коначног рјешења српског питања“ у НДХ била су прекрштавања Срба у римокатоличку или гркокатоличку вјеру.

Прекрштавања су имала за циљ асимилацију српског православног становништва, односно, како су усташе говориле, њихово „враћање вјери отаца“.

Прекрштавања су била најмасовнија у другој половини 1941. и у првој половини 1942. године.

До почетка 1942. године, у нешто више од шест мјесеци рата, са православне на римокатоличку и гркокатоличку вјеру, под притиском и пријетњама смрћу, прешло је, према највећем броју података, око 100.000 православних Срба.

Прекрштавање је било „најуспјешније“ у крајевима гдје су Срби били мањина.

У сјеверозападној НДХ прекрштавања су била најмасовнија у бјеловарском и копривничком крају, затим на подручју Гарешнице, око Крижеваца, Хрватске Костајнице, Петриње, Двора и Глине, те у околини Карловца, Слуња, Врбовског и Огулина.

Број прекрштених тешко је тачно утврдити, али, према постојећим подацима, треба рачунати да их је у тим крајевима од љета 1941. до прољећа 1942. године било око 50.000 или, отприлике, половина од укупног броја прекрштених у НДХ у првој години њеног трајања.

Како је православних у тим крајевима у то вријеме било између 250.000 и 300.000 удио прекрштених био је од 16 до 20 одсто.

ПРОТЈЕРИВАНИ И СОЛУНЦИ 

Када је ријеч о присилном исељавању као трећем начину „коначног рјешења српског питања“, Павелић је већ 18. априла 1941. године донио законску уредбу о некретнинама којом се имања додијељена након Првог свјетског рата солунским добровољцима проглашавају „народном имовином“.

На тај начин је омогућен прогон око 28.000 Срба-солунаца, којима је, као и свим досељеним послије 1914. године, ускраћено добијање држављанства.

АРТУКОВИЋ ДУГО ЖИВИО У АМЕРИЦИ, МАДА СУ СВИ ЗНАЛИ КО ЈЕ 

Андрија Артуковић, који је дао усташама законски основ за геноцид над Србима, побјегао је на Запад након пада НДХ и дуго живио у САД.

Америчко министарство правосуђа израдило је 2006. године обимну студију на 617 страница под насловом „Tрагање за одговорношћу у посљедицама Холокауста“.

Артуковић је наведен у поглављу „Виши функционери“, а његов случај је назван „Бесконачно одгађан закон“. Он се нашао у друштву високорангираног нацисте Ота фон Болшвинга, који је своју слободу у САД платио сарадњом са ЦИА.

Документ подсјећа на стварање усташке НДХ и злочиначку улогу Артуковића, који је одговоран за прогон Срба, Јевреја и Рома.

Виза му је два пута продужавана, да би 1949. године добио право трајног боравка у САД.

Али, у документу је било наведено право име, па је рутинска контрола открила да се у САД налази лице које је због злочина против човјечности тражила тадашња Југославија, те да је Артуковић у Америку ушао под лажним именом.

Tада почиње дуга правна битка која је трајала све до 1986. године, када је Артуковић изручен Југославији. На суђењу у Загребу проглашен је одговорним за тешке злочине, а умро је двије године касније у затвору.

Многобројни правници и историчари сматрају да је Артуковићево суђење југословенска држава обавила невољно и са намјером да се не улази у размјере злочина, настојећи максимално да не погоршава већ лошу политичку ситуацију.

Андриjа Артуковић био је један од најодговорнијих усташких функционера за геноцид на Србима, Јеврејима и Ромима у НДХ, који данас многи историчари и десничари у Хрватској настоје да негирају.

Извор: СРНА