Грађани Загреба су 10. априла 1941. године са нескривеним одушевљењем поздравили војнике 10. њемачке оклопне дивизије, која је тријумфално ушла у Загреб. Док је еуфорија на улицама Загреба трајала са таласа радија чуле су се речи пензионисаног пуковника војске краљевине Југославије Славка Кватерника, који се као заменик одсутног поглавника Анте Павелића и заповедник целокупне оружане снаге «слободне хрватске државе» обратио хрватском народу:
«Хрватски народе! Божија провидност и воља наших савезника, те мукотрпна вишестољетна борба хрватског народа и велика пожртвовност нашег поглавника др Анте Павелића, те усташког покрета у земљи и иноземству одредили су: Да данас пред дан ускрснућа Божијег сина ускрсне и наша Независна хрватска држава. Позивам све Хрвате, на ком год они мјесту били, а нарочите све часнике, дочаснике и момчад цјлокупне оружане снаге и јавне сигурности да држе нарочито ред и да се смјеста заповједнику оружане снаге у Загребу пријаве, гдје се сада налазе. Да цјелокупне оружане снаге смјеста положе заклетву вјерности Независној држави Хрватској и њеном поглавнику. Цјелокупну власт и заповједништво цијеле оружане снаге преузео сам данас, као опуномоћеник поглавника! Бог и Хрвати! За дом спремни,
Овим прогласом фактички је створена Независна држава Хрватска, која ће ући у историју као гробница Срба, Јевреја, Рома и других народа, као и политичких неистомишљеника у спровођењу идеологије геноцида због стварања чисте хрватске државе.
Истога дана загребачки муфтија Исмет Муфтић је са таласа истог радија поздравио стварање НДХ следећим речима: Воqа је свевишњег Алаха хтјела да уз помоћ усташа у земљи и иноземству, те савезничких војски куцне радосни час за све Хрвате, католике и муслимане. У овом радосном и великом времену за цјелокупни хрватски народ, када је основана самостална и независна хрватска држава на цијелом повијесном територију хрватском кличем: – Нека Алах Свевишњи поживи поглавника.
Неколико дана по проглашењу НДХ, у Загреб је у пратњи неколико стотина припадника усташког покрета стигао поглавник Анте Павелић, који је до тада боравио на територији Италије, у окриљу фашистичког вође Мусолинија.