fbpx
Ж | Ž

Подијелите вијест:

На дан усташке НДX стигла донација са одама Павелићу

Одсјек за историју Филозофског факултета у Загребу добио је донацију књига или, како наводе либерални портали, тајну усташку збирку, у којој је и збирка поезије Винка Николића са одама посвећеним злочинцу и поглавнику Независне Државе Хрватске /НДХ/ Анти Павелићу.

Павелић поздравља своју војску
Павелић поздравља своју војску

Николић је био један од истакнутијих књижевника и радника у области културе у НДХ, те припадник усташког покрета од 1932. године.

У тој донацији налази се и Николићева пјесма дивљења „Опроштај с њим“ упућена Анти Павелићу на дан 9. маја 1945. године, када Павелић бјежи пред ослободиоцима, само што тај датум у Николићевој визури није Дан побједе над фашизмом, већ дан пораза.

Николић је заједно са врхом НДХ, те истакнутијим припадницима усташког покрета побјегао из Загреба 1945. године, те након робијања у италијанским логорима отишао у Аргентину 1947, гдје је добио статус политичког емигранта.

У Хрватску се вратио почетком деведесетих година прошлог вијека. До смрти, 1997. године, био је активан у културном и политичком животу као предсједник Хрватске матице исељеника и потпредсједник Матице хрватске.

Године 1993. тадашњи хрватски предсједник Фрањо Tуђман искористио је дискреционо право и именовао га за посланика у Жупанијском дому у тада још дводомном Сабору.

Туђман је Николића 1995. године одликовао Редом кнеза Tрпимира са огрлицом и Даницом, једним од највиших државних одликовања.

Необичну донацију прослијеђену управо 10. априла /на дан основања НДХ/ дио је тестамента Зденке Реберски Баричевић, удовице Рудолфа Баричевића, бившег хрватског емигранта и, својевремено, члана „Вражије дивизије“, која се борила код Стаљинграда.

Баричевић, по звању правник, био је припадник 369. пјешадијског пука НДХ која је била под командом Вермахта.

Он је у чину поручника био међу посљедњим припадницима тог пука који су изашли из Стаљинграда крајем јануара 1943. године.

Баричевић је био запослен у Министарству спољних послова усташке НДХ, а након пада Tрећег Рајха и слома НДХ живио је у емиграцији да би се, као и многи други припадници усташког покрета, вратио у Хрватску почетком деведесетих година прошлог вијека.

Међу 582 књиге, које је Филозофском факултету дала његова удовица, врло је мало историографске литературе. Махом је ријеч о белетристици, те понешто књига из историје умјетности.

Извор: СРНА

Подијелите вијест:

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани без упозорења.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Пратите нас на друштвеним мрежама: