Музеј Холокауста у времену нетолеранције

Планови за изградњу музеја варшавског гета, који би требало да буде отворен 2023. године, на осамдесетогодишњицу обележавања устанка, не пролазе без полемике.

У тексту Офера Адерета, у листу „Харец”, од 14. децембра 2018, израелски историчар проф. Данијел Блатман, критикован због прихватања позиције главног историчара овог пројекта, наводи да ће ово бити први музеј Холокауста у Пољској, иако се у том граду налази велики број места комеморације.

Критикује се, пре свега, тенденција десничарских власти да покушавају да измене колективно сећање и минимализују одговорност у годинама пре, у току и након рата. Премијер Пољске Матеуш Моравјецки, носилац Крста слободе и солидарности, високог пољског одликовања за допринос, између осталог, и поштовању људских права, изјавио је у фебруару 2018. да постоје и Јевреји починиоци Холокауста!

Подсетимо се чињенице да је фебруара 2018. председник Пољске Анджеј Дуда потписао закон којим се затворском казном у трајању до три године кажњава особа која јавно помиње саучесништво, повезаност и одговорност пољске државе или народа у злочинима у Другом светском рату. На запрепашћење и инсистирање међународне заједнице, овај закон је измењен.

Подсећања ради, јеврејско становништво у предратној Варшави чинило је трећину, са око 350.000 људи, што је била највећа јеврејска заједница у Европи. Историјски подаци упућују на заједнички живот, који је трајао дуже од хиљаду година, у земљи која је кроз историју мењала границе и освајаче. Од више од шест милиона Јевреја пострадалих у Холокаусту, око три милиона су били пољски Јевреји, од око 3,3 милиона, колико их је живело у предратној Пољској. Највећи концентрациони логори налазили су се на тој истој пољској земљи: Аушвиц-Биркенау, Треблинка, Собибор, Мајданек, Келмно, Белзек…

У књизи „Лов на Јевреје”, коју је посветио свом оцу, истакнути пољски историчар Јан Грабовски, професор историје на Универзитету у Отави, наводи да су за смрт најмање 200.000 Јевреја, који су успели да избегну из гета, у бројним градовима у Пољској, одговорни сами Пољаци, који су их убијали или потказивали. Чињенице показују и да се међу праведницима међу народима налази већи број Пољака него припадника било којег другог народа. Комплексна историја Пољске подразумева и бројне систематске злочине над Јеврејима, организоване масакре и погроме од Ломже или Једвабна, до Бјалистока и Кјелца 1946. године, као и стотине девастираних и систематски уништаваних верских објеката и гробаља. Бележи се пораст антисемитизма и на основу резултата анкете Центра за истраживање о предрасудама Универзитета у Варшави из јануара 2017.

Чак 37 одсто испитаника изражава негативне ставове према Јеврејима, 56 одсто не прихвата Јевреје у породици, а 32 одсто анкетираних Пољака не жели их ни за суседе!

У актуелном тренутку може да се постави питање каква би била улога било ког историјског музеја у данашњој Пољској?

Летос сам у Јерусалиму, у Меморијалном центру Јад Вашем, међу музејским и личним предметима, документима, записима и сведочењима, препознао снажну поруку оних који нису преживели: да не буду заборављени! Зато и пишем ове редове, као личну потребу појединца, који доприноси успомени на више од шест милиона страдалих. Сваку врсту политичке трговине, толеранцију антисемитизма и избегавање чињеница доживљавам као вређање жртава, али и као посебно забрињавајуће – ускраћивање права на будућност. Управо зато, немамо право да не реагујемо.

Спец. радиологије – онколог

Аутор: Аутор: Мирјан М. Надрљански

Извор: ПОЛИТИКА