Музеј Холокауста: Три меморијала у три павиљона

Сваки меморијал у оквиру комплекса на београдском Старом сајмишту биће самосталан. Спомен јеврејским жртвама у Спасићевом, српским у немачком, ромским у Турском павиљону

Музеј Холокауста биће смештен у Изложбеном павиљону Николе Спасића, на Старом сајмишту, и имаће аутономију у оквиру меморијалног комплекса, потврђено је, за „Новости“, у Јеврејској општини Београд. То је резултат договора јеврејске заједнице и Комисије за Сајмиште. Аутономију ће имати и музеји српских жртава и порајмоса (геноцида над Ромима). Српски меморијал налазиће се, сва је прилика, у Немачком павиљону, а Роми су за свој музеј изабрали здање некадашњег Турског павиљона.

Сваки од ових музеја имаће свог управника и руководећа тела. Према речима епископа Јована Ћулибрка, председника Комисије за утврђивање програмских садржаја и давање предлога модела управљања меморијалним комплексом, на мартовском састанку с представницима јеврејске заједнице понуђено им је да се одлуче између Спасићевог и некадашњег Немачког павиљона. Овај други би морао да буде измештен, јер на месту где се тренутно налази, урбанистички план предвиђа пут.

Будући да се јеврејска заједница определила за Спасићев павиљон, у Немачком павиљону биће највероватније смештен меморијал српских жртава.

– За Савез јеврејских општина Србије, као и за највећу заједницу у земљи – Јеврејску општину Београд, најважније је да су наши захтеви у потпуности прихваћени. Осим дефинисане аутономије за коју смо добили уверења да ће нам бити обезбеђена, важно је и да је некадашњи Спасићев павиљон препознат као најадекватнији простор за будући Холокауст меморијал – каже, за „Новости“, Харис Дајч, координатор Радне групе за Старо сајмиште испред СЈОС.

Како сазнајемо, Велика кула је већ рашчишћена, уметнички атељеи су исељени и уметници су добили нове просторе за рад. Остаје још да се реши питање станара који живе у дозиданом делу. Очекује се да ће у Кули до краја године бити организоване канцеларије за нови меморијални комплекс. Још није дефинитивно постигнут договор о његовом имену, а првобитни предлог је био Установа спомен-жртве.

А када ће бити готов закон?

– Верујем да ће Комисија за један, највише два састанка имати нацрт закона. Реално је да на јесен буде организована јавна расправа и да до Нове године добијемо закон – каже епископ Јован.

Према Дајчу, Радна група има обиман посао да прихвати све сугестије:

– Оне ће узроковати значајне измене Нацрта закона којим није била само незадовољна наша заједница. Сумњам да ће тај процес моћи да буде готов пре септембра, уколико не желимо да нам се понови искуство које смо имали са актуелним Нацртом закона. Упркос свему смо оптимисти и верујемо да ће Радна група до тада припремити нов нацрт.

Доношењем закона биће обележен последњи необележени велики логор у Европи, у коме је настрадало више од 18.000 људи. До пролећа 1942. убијено је више од 6.000 Јевреја, углавном жена и деце, и 200 Рома, а после тога још 11.000 Срба. Кроз њега је прошло близу 40.000 логораша.

КУЛТУРНО ДОБРО

Изложбени павиљон чувеног београдског трговца, добротвора и задужбинара Николе Спасића саграђен је по пројекту Александра Секулића и заштићен у оквиру комплекса „Старо сајмиште“, који је проглашен за културно добро пре 30 година.

Аутор: В. ЦРЊАНСКИ СПАСОЈЕВИЋ

Извор: НОВОСТИ

Везане вијести:

Аутономија за Музеј Холокауста | Јадовно 1941.

Басташић: О чињењу, нечињењу и злочињењу (3) | Јадовно 1941.

Три музеја за три народа жртве | Јадовно 1941.

Владика Јован Ћулибрк, председник УО Музеја жртава геноцида …

Харис Дајч за NEWSWEEK: Старо Сајмиште у троуглу заборава …

То је ствар свих нас | Јадовно 1941.