Хрватски медији јављају да екипа филма „Генерал” о Анти Готовини има проблем са проналажењем статиста који би глумили „четнике”, па је и председник једног удружења бранитеља позвао саборце да прихвате улоге
Продукција играног филма и телевизијске серије „Генерал“ о хрватском генералу Анти Готовини наводно има проблем с проналажењем статиста који би глумили „четнике”, па је један од ратних ветерана позвао саборце да се јаве на аудицију и прихвате улоге, пишу данас локални медији.
„Не сматрам никаквим проблемом да неко глуми четника јер су и негативци део филма, а понекад управо они освајају најпрестижније награде. Зато поручујем свим својим саборцима да се јаве на аудицију, узму хонорар и добро се забаве са засигурно врхунском филмском екипом (режисера) Антуна Врдољака“, рекао је Пољичак упитан о писању појединих медија да у филму о Готовини нико не жели да глуми „четнике”, преноси портал Шибеник.ин.
Аудиција за статисте у филму биће одржана у петак и суботу, а траже се мушкарци од 20 до 50 година који ће глумити војнике и медицинско особље, као и мушкарци и жене за улоге мештана Книна.
Прве сцене филма о Готовини снимљене су у понедељак у Светом Року, насељу поред Ловинца у Лици. Филм и телевизијска серија у режији Антуна Врдољака приказиваће животни пут Анте Готовине. Улога главног јунака припала је Врдољаковом зету, хрватском глумцу Горану Вишњићу који се прославио улогом у америчкој серији „ЕР“.
У глумачкој екипи су и Тарик Филиповић, Рене Биторајац, Мустафа Надаревић, Горан Навојец, Борко Перић, Иво Грегуревић, Наташа Јањић, Горан Богдан, Борис Свртан и Зринка Цвитешић.
Филм и серија за Хрватску радиотелевизију (ХРТ) биће снимани на различитим местима, међу осталим у Книну, Задру, Обровцу, Сплиту, Ердуту, Загребу, Ливну , као и на локацијама у Француској.
Пројекат је настао према сценарију Антуна Врдољака и књизи Ненада Иванковића „Ратник, пустолов и генерал“.
ХРТ је за телевизијску серију уговорио 9,6 милиона куна, а почетак приказивања предвиђен је у 2018.
Пензионисани хрватски генерал Анте Готовина у Хагу је 2011. био првостепено осуђен на 24 године затвора ратних злочина против српских цивила током и после акције Олуја 1995, али је правоснажном пресудом годину касније ослобођен кривице.
Готовину је Хашки трибунал оптужио 2001, у бекству је био до децембра 2005, када је ухапшен у Шпанији и доведен у притвор Трибунала у Схевенингену. У хашком притвору је био нешто мање од седам година, до објављивања правоснажне пресуде.
(Бета)
Извор: НОВОСТИ