Serbian
Armenian
Croatian
Dutch
English
French
German
Greek
Hebrew
Hungarian
Italian
Norwegian
Polish
Russian
Slovenian
Spanish
Otvaranje vatikanskih arhiva, koje će biti moguće već sledeće godine, baciće novo svetlo na odnose Svete stolice i Kraljevine Jugoslavije, na ulogu pape Pija Dvanaestog i vrha Rimokatoličke crkve u stvaranju Nezavisne države Hrvatske, kao i u skrivanju ustaških i nacističkih zločinaca. Ta dokumenta osvetliće i pojedine kontroverzne ličnosti iz prošlosti ovih prostora, poput Alojzija Stepinca ili Josipa Broza. Pažljivo čuvana zbirka diplomatskih akata i prepiska poglavara Rimokatoličke crkve ima veliki značaj za srpsku istoriju i očekuje se da pomogne rasvetljavanju brojnih dramatičnih događaja u periodu od 1938. do 1958. godine. Poseta glavnog arhivara i bibliotekara Svete rimske crkve, nadbiskupa Žana-Luja Brugesa, čoveka na čelu institucije koja brine o svim tajnim dokumentima Svete stolice i ličnoj prepisci katoličkih poglavara, potvrdila je da će i srpskim istraživačima uskoro biti dostupna građa koja je decenijama čuvana iza deset brava.
Nadbiskup Bruges potvrdio je da je papa Franja odobrio otvaranje trodecenijske tajne arhive, osim dokumenata koji se odnose na lični život pojedinaca.
– Sve arhive Vatikana već su otvorene do 1938. godine, a sledeći period koji će biti dostupan istraživačima obuhvatiće sve događaje i ličnosti do 1958. godine – rekao je nadbiskup Bruges u Beogradu. Vest da će vatikanski materijal iz istorijskog perioda koji obuhvata i Drugi svetski rat biti dostupan, obradovala je i ohrabrila srpske istoričare. Oni kažu da je reč o veoma važnom potezu, koji će doprineti preciznijem objašnjavanju događaja i uloge istorijskih lidera, ali i naglašavaju da ne treba očekivati senzacije i spektakularna otkrića.
Da će arhivska građa Vatikana pomoći buduća istraživanja, smatra direktor Instituta za savremenu istoriju Momčilo Pavlović.
– To se posebno odnosi na ulogu Vatikana u skrivanju i izvlačenju ustaša i nacističkih zločinaca na kraju rata. Za našu istoriju veoma su važni i izveštaji vatikanskih izaslanika iz Zagreba, koji se tiču Holokausta i ustaških zločina. Dragocena će biti i prepiska katoličkih velikodostojnika sa papom Pijem – kaže Pavlović.
Istoričar Milan Koljanin kaže da bi otvaranje tajnih rimskih arhiva bila kruna višegodišnjih pregovora i pritiska svetske akademske zajednice, koja godinama instistira na otključavanju ove građe.
– To je zahtev svih organziacija koje se bave holokaustom – objašnjava Koljanin.
– Deo ove građe već je objavljen, ali to su mahom izabrani dokumenti. Pojedini domaći istoričari, poput akademika Dragoljuba Živojinovića, istraživali su u vatikanskim arhivama, ali biće značajno potpuno otvaranje ove građe.
BOLjA ZAŠTITA RUKOPISA
Uspostavljanjem zvanične saradnje sa Vatikanskom apostolskom bibliotekom, Narodna bibilioteka Srbije ušla je u krug svetskih institucija kulture kojima će biti dostupne knjige i manuskripti Rimokatoličke crkve. Potpisani protokol Srbiji će doneti i pomoć prilikom konzervacije starih knjiga, ali i digitalizacije rukopisa i građe koja se čuva na policama.
NEMA SENZACIJA?
Da tajna arhiva Vatikana neće domaćoj istoriografiji doneti ništa spektakularno smatra i istoričar Srđan Cvetković.
– Iako očekujem da ova građa pomogne rasvetljavanju uloge Katoličke crkve u Konkordatu, stvaranju NDH, kao i ličnosti poput Stepinca ili Krunoslava Draganovića, ne treba se nadati senzacijama – kaže on.
– Osnovne teze odavno su poznate istoričarima, ali ova građa će biti dragocena za njihovu reviziju i za konačno potrvrđivanje ili odbacivanje.
