Mr Danijel Igrec: Hrvati i Ukrajinci – ujedinjeni u mržnji prema Rusima i Srbima

Retko koja država ima tu „sreću“ da se graniči sa nacijom koja je stvarana na žrtvi njenog naroda i koja je gradila svoju „državu“ na otimanju njenih teritorija kao što je imaju Srbi i Rusi sa Hrvatima i Ukrajincima. Kroz istoriju ova dva naroda težila su da afirmišu svoju veštačku državnost na dezintegraciji srpskog i ruskog nacionalnog bića, na nasilnoj latinizaciji srpskog i ruskog jezika i pisma, na brutalnom unijačenju srpskog i ruskog pravoslavnog stanovništva.

Na svaku ponuđenu srpsku i rusku ruku saradnje i prijateljstva Hrvati i Ukrajinci uglavnom su odgovarali neprijateljski, proterivanjem i preduzimanjem sile protiv ruskog i srpskog naroda. Na politiku mira oni su uzvraćali politikom rata i sukoba, a to čine i dan danas, samo na mnogo perfidniji način, pod plaštom ideje „zapadnih vrednosti i evropskih integracija“.

Posle nešto više od 20 godina nakon krvave hrvatske „Oluje“ protiv srpskog naroda juče je u medijima osvanula vest da Zagreb i Kijev kuju plan nove „Oluje“, ovoga puta protiv ruskog naroda.

Andrej Plenković, čovek koji u ustaškom pozdravu „Za dom spremni“ vidi  izraz „ljubavi prema Domovini“ i „pomen hrvatskim braniteljima“, predstavio je ukrajinskom pučističkom premijeru inicijativu Zagreba o pomoći Kijevu u procesu „mirne reintegracije okupiranih područja Donjecka, Luganska i Krima“.

Plenković smatra da bi iskustvo koje je Hrvatska stekla tokom 90-ih godina, za vreme „velikosrpske agresije“, i u „oslobađanju“ Krajine višestruko pomoglo Ukrajini i doprinelo uspešnosti njenih napora da povrati kontrolu nad „područjima pod ruskom invazijom“.

„Hrvatska ne želi da pogine ijedan Ukrajinac više“, ističe Plenković, želeći verovatno da poruči neka umesto Ukrajinaca ginu Rusi, i to što je više moguće.

Famozna inicijativa poseban akcenat stavlja na reči „mirna reintegracija“, želeći time da stvori predstavu o tobože „nenasilnim sredstvima“ koje Kijev koristi i koje će koristiti u procesu uspostavljanja kontrole nad Krimom i istokom Ukrajine. Nema sumnje, ako će Hrvatska savetovati ukrajinske vlasti da deluju po uzoru na etničko čišćenje Srba sa područja Krajine, to će u maniru zapadne politike dvostrukih aršina biti više nego „mirna“ reintegracija teritorija. Reintegracija koja će rezultovati u novim ruskim žrtvama, u stravičnom egzodusu na hiljade Rusa i u nastavku krvavih oružanih sukoba. Već smo bili svedoci te „mirne diplomatske ofanzive Kijeva“ kada je na desetine civilnih žrtava spaljeno u Odesi samo zato jer su bili Rusi. Da li je „mirna reintegracija“ zloslutna najava i pretnja da će sličnu sudbinu doživeti i ruski narod u Simferopolu i Sevastopolju?

Kako može „mirna reintegracija“ biti u skladu sa Minskim sporazumima, i principima UN, kako je to ponosno izjavio Plenković, kada upravo ti dokumenti garantuju de fakto autonomiju i elemente državnosti Donjecku i Lugansku?

Očigledno je da Kijev i Zagreb, uz svesrdnu logističku i diplomatsku podršku Brisela, žele da dovrše proces „evroatlantizacije“ Ukrajine, nauštrb legitimno izražene volje ruskog naroda koji ne želi da bude deo nove kolonije EU i NATO pakta.

Ovo nije prvi put da zvanični predstavnici državnog vrha Hrvatske, ta ideološka deca ustaških krvnika i sledbenici Pavelićeve NDH, pružaju pomoć onima čija politika se zasniva na istom onom rasističkom vokabularu i fašističkim metodama delovanja koje Zagreb već godinama koristi u odnosu prema Srbima.

„Fajnenšel tajms“ je već 2014. godine objavio vest da Hrvatska pruža pomoć u obuci ukrajinskih službi državne bezbednosti, na osnovu iskustva stečenog tokom zauzimanja teritorije Republike Srpske Krajine. Zagreb od tada takođe pruža medicinsku pomoć ranjenim pripadnicima „Nacionalne garde Ukrajine“, oružane formacije u čijem službenom opisu stoji da se bori protiv „proruskih terorista i separatista„ na istoku zemlje.

Drugim rečima, hrvatske bolnice širom su otvorile svoja vrata pripadnicima paravojne antiruske falange, u čijim redovima deluje i nemali broj članova „Desnog sektora“, okorelih nacista i promotera Adolfa Hitlera, a koja za cilj ima terorisanje i progon golorukog ruskog stanovništva sa istorijski ruske teritorije.

Ovo ne treba da nas čudi. Nije prvi put da Hrvati nude zatočište zločincima. Setimo se samo Drugog svetskog rata i godina nakon njegovog završetka, kada su mnoge ustaše, na čijim rukama se još nije ni posušila krv nedužne srpske nejači, svukle svoje kvislinško odelo i zamenile ga novim, komunističkim, tako preko noći postavši najveći promoteri „bratstva i jedinstva jugoslovenskih naroda“.

U svojoj politici histerije prema Moskvi i Beogradu Ukrajinci i Hrvati slični su kao jaje jajetu. Prezir i netrpeljivost prema svemu srpskom i ruskom za njih predstavlja smisao političkog bitisanja, na preziru i mržnji oni su sebe formirali kao naciju, uobličili svoju ustaško-nacističku i kvislinšku ideologiju, na genocidu oni su gradili svoju „državu“. Bez „čistilišta za Srbe i Ruse“ – logora Jasenovac, Jadovno, Janovska, Kovelj – ne bi bilo ni savremene Hrvatske ni savremene Ukrajine.

Gradeći svoj „viševekovni nacionalni identitet“ na prekrajanju istorijskih činjenica i prisvajanju tekovina srpske i ruske državnosti, Kijev i Zagreb danas su najlojalnije marionete rusofobičnog i srbofobičnog Zapada.

Antisrpska i antiruska paradigma prožimaju sve pore njihovog političkog, kulturnog i verskog života. Šovinističke izjave u kojima se nipodaštavaju srpska i ruska nacija svakodnevica su hrvatskih i ukrajinskih političara. Razne hrvatske i ukrajinske kulturne manifestacije često su samo paravan za ispoljavanje mržnje prema ruskoj i srpskoj istoriji. Na skoro svakom hrvatskom i ukrajinskom sportskom događaju dolazi do manifestacije fašističke ideologije, uzvikuju se parole „Srbe na vrbe, Ruse na nož!“.

Čitava njihova istorijska uloga može da se opiše jednom rečju: vazali.

Vazali i verni pomagači Zapada u njegovom pokušaju porobljavanja Srba i Rusa, uništavanju njihovog pravoslavnog mentaliteta i razbijanju njihove istorijski autentične državotvorne svesti. Ukrajinstvo i hrvatstvo, procesi iz kojih su proistekle ukrajinska i hrvatska nacija, su ništa drugo do dobro osmišljeni politički projekat Vatikana, Beča, Berlina i Londona i instrumenti agresije na ruski i srpski svet.

Ukrajinci i Hrvati su najveća braća po mržnji prema Rusima i Srbima. Oni iz te svoje kože ne mogu izaći. Ako to učine, prestaju da budu to što jesu – konvertiti. Hrvati i Ukrajinci pate od kompleksa „niže vrednosti“. Oni u svojoj fobiji prema narodu iz kojeg su i sami potekli nalaze lek za komplekse zbog svoje veštačke državotvornosti, pokazujući time svoju ništavost – jedini smisao postojanja njihovih država i jedini način da opstanu na geopolitičkoj sceni su Rusija i Srbija.

Autor: Mr Danijel Igrec

Izvor: VIDOVDAN

Vezane vijesti:

Hrvatska – Ukrajina: Braća po fašizmu i šovinizmu | Jadovno …

NATO-Ukrajina-Rusija 2014. – na Zapadu ništa novo? | Jadovno …

Ustaštvo u Ukrajini: Hrvatska u ratu protiv Novorosije odgaja …