МОМИР КРСМАНОВИЋ ДЈЕЛИМА О СРПСКОМ СТРАДАЊУ ПОДИГАО ЗАДУЖБИНУ

Академик Матија Бећковић оцијенио је да је Момир Крсмановић својим дјелима подигао себи велику задужбину јер она говоре истину о српском страдању на Дрини у Другом свјетском рату, које је званична историја у комунистичкој Југославији, под притиском владајуће политике, деценијама прикривала и релативизовала.

„Када држава и наука не посвете пажњу нечему, увек се нађе неко ко то уради, ко записује и бележи, упркос опасностима којима буде изложен. Такав је случај са прикриваном истином о српском страдању на Дрини, зарад братства и јединства, што је радила бивша комунистичка власт. Уместо државе, ту истину је истражио и објавио Крсмановић и његова дела су историја и уједно његова аутобиографија“, рекао је Бећковић у Братунцу, гдје је синоћ одржано књижевно и документарно-поетско вече о књижевном опусу Момира Крсмановића.

На поетској вечери, коју је организовао „Технички ремонт“ из Братунца поводом крсне славе Свети Врачи, Бећковић је бесједио о Крсмановићевим документарним романима „Тече крвава Дрина“, „И Бог је заплакао над Босном“ и његовом укупном стваралаштву, истичући да су, према подацима библиотекара, његове књиге биле најчитаније крајем прошлог и почетком овог вијека.

Он је навео да Крсмановић цијелог живота прикупља свједочења очевидаца неких догађаја и масовних убистава, те свједочи о свему што се догађало на Дрини и у њеној близини, преносећи истину о српском страдању у Другом свјетском рату и посљедњем рату у БиХ на овој ријеци и у источној Босни.

„Лагало се о Другом светском рату. Својим жртвовањем и причама о прошлости Крсмановић је највише окренут будућим нараштајима, јер читајући његове књиге, сазнају праву истину о догађајима и српском страдању. Он својим делима упозорава да у ратовима сви страдају и позива на мир и прекид убијања у свету“, поручио је Бећковић.

Одломке из Крсмановићевих књига, међу којима и његов опис мртве мајке поред које је као деветогодишњак затекао своју млађу сестру како грицка њена просута цријева, читала је књижевница Јасмина Јанковић. Она је изрецитовала и двије своје родољубиве пјесме.

Момир Крсмановић је као дјечак случајно преживио велико српско страдање на Дрини, а те злочине су усташе починиле у прољеће 1942. године, када је у Старом Броду и Милошевићима убијено око 11.000 Срба, чија имена је објавио у двије своје књиге. Међу убијенима су његова мајка, брат и већи број чланова шире породице.

Он је под тим утиском цијели живот посветио документовању истине, прикупљајући изјаве свједока и у својим књигама је објавио интервјуе са око 700 свједока српских страдања у Другом свјетском рату и посљедњем рату у БиХ.

Српска страдања у Подрињу у посљедњем рату објавио је у „Триптиху о српској голготи“.

Осамдесетпетогодишњи Крсмановић причао је о страдању своје породице и српског народа Романије и источне БиХ, о злочинима које су усташе чиниле над Србима што је он гледао као деветогодишњак.

„Мени су те слике остале пред очима и нису ми дуго дале да заспим. Почео сам писати о томе. Иво Андрић ми је рекао да о тим страдањима причам са преживјелим свједоцима и да та свједочења користим у свом писању о тим страдањима. Послушао сам га и цијели живот то радим“, рекао је Крсмановић.

Крсмановић каже да је то радио и током минулог рата У БиХ, одлазећи у мјеста у којима су се десили покољи над Србима Подрињу и Бирчу и разговарајући са свједоцима.

Он је подсјетио да су његове књиге најчешће забрањиване и да дуго ниједан
издавач није хтио, односно смио, да објави његову књигу.

Када се то напокон десило и објављена прва књига „Тече крвава Дрина“, убрзо је објављен и њен други том који је у кратком року распродат у великом тиражу.

„Мене су приводили, саслушавали, пријетили, смијенили су директора издавачке куће, али је интересовање за књигама расло.

То ме је подстакло да наставим да прикупљам грађу и објављујем истину о српским страдањима и то ћу наставити да чиним док ми здравствено стање буде дозвољавало. Сматрам да је то моја обавеза као очевица покоља и дуг према хиљадама невино страдалих Срба“, поручио је Крсмановић.

Он је захвалио Српској православној цркви у чијим је манастирским конацима написао већи број књига јер није имао адекватан простор за рад и чување прикупљених докумената и грађе о злочинима о којима је писао.

Крсмановић је аутор највећег броја документарних књига о српском страдању у Другом свјетском рату и посљедњем рату у БиХ.

На књижевној вечери, одржаној у препуној сали братуначког Дома културе, наступио је и гуслар Зоран Голубовић из Гусларског друштва „Старина Новак“ са Пала.

Извор: СРНА

Везане вијести:

Матија Бећковић: Прошао сам боље од Његоша – њему су срушили гроб, а мени ће тек да руше

Матија Бећковић: Лишени живота и смрти

Матија Бећковић: О тријумфу најгорих ђака