Молитва

У данима кад буја екстремизам у Приштини, кад преобучени терористи суспендују све договоре са Београдом, најмање што може да нам помогне су овакве изјаве са врха Српске православне цркве.

Пише:Предраг Васиљевић

НИЈЕ кнез Лазар 1389. повео Милоша Обилића и српске витезове на Косово да „пролије крв“ већ је изабрао царско небеско и винуо се у вечност одбраном свете земље.

Никад патријарх српски Павле, који је био верски и духовни вођа народа у најкрвавијим годинама зла, није јавно позивао да пушком и ножем бранимо наше иако се и то морало.

Поруку патријарха Иринеја у Високим Дечанима да ће Срби, ако треба, пролити и крв за одбрану светиња могу да користе и злоупотребе само наши непријатељи.

У данима кад буја екстремизам у Приштини, кад преобучени терористи суспендују све договоре са Београдом, показују наоштрене очњаке и прете да запале велику ватру, најмање што може да нам помогне су овакве изјаве са врха Српске православне цркве.

Такве поруке, историја нас учи, и када имају племенит и частан порив, лако се могу истргнути из контекста, спиновати у постмодерним медијским лабораторијама и вратити нама као бумеранг.

Са чела најважније народне институције која је суштински заштитник Срба на Косову, око чијег крста и молитве су се окупили наши сународници, овакве речи парају уши.

Испод манастирских купола, где Срби виде и дубоко осећају вечну везу са сопственим постојањем, „проливање крви“ не звони као лековите речи утехе и наде.

Наравно, Србија никада не сме да одустане од Косова и Метохије, јер би у том тренутку престала да буде Србија. Наравно, Србија не сме да напусти своје светиње. Наравно, бранићемо заувек оно што је наше.

Али после крвавих ратова које смо изгубили, протерiвања и убијања народа, паљења цркава и манастира, наше најјаче и једино оружје сада је стрпљење.

Као што је патријарху и цркви сада најјаче оружје – молитва.

Извор: Новости