Mojkovačka bitka je deo Kosovskog boja

Mojkovačka bitka je deo Kosovskoga boja koji traje i trajaće do poslednjeg vremena. Kao što se za Kosovsku neće do kraja znati da li smo je dobili ili izgubili, tako se ni za Mojkovačku još ne zna jesmo li poraženi ili pobednici, da li je bila velika ili mala. U toj bici smenjuju se protivnici i odmenjuju imperije, samo srpski narod ostaje onaj jedan te isti i jedini.

Ko nije stigao da pogine na Kosovu, čekao je Karađorđevu bunu, ko nije poginuo na Mišaru i Čegru, ginuo je na Ceru i Suvoboru, a ko je ostao živ hitao je ka Mojkovcu. Tu su ginuli poslednji od onih „što se ne šće u lance vezat“. Reči Danila Banjskog, kosovskog savremnika: „Umrimo da večno živi budemo!“ dobile su svog naslednika u rečima pesnika i učesnika Mojkovačke bitke.

Kao i na Kosovu. i na Mojkovcu su se pojavili Miloš i Janko, samo što se ovaj put Miloš prezivao Medenica, a Janko – Vukotić. Onaj Janko što je zakasnio na Vidovdan 1389. stigao je u pravi čas na Mojkovac, na Božić 1916. godine, ali su i njega pitali „što ga brani kad ga ne odbrani?“

Lab i Sitnicu zamenili su Tara i Lepenac, a Bojna njiva – Gazimestan. Mojkovački ratnik bio je kosovac, a Mojkovac – mostovac i oslonac srpske vojske koja je preko Albanije odstupala ka nebu.

Serdar Janko je ložio badnjak i noćivao u kući Gavra Radenovića u Podbišću, a Gavrov unuk Milovan Đilas ga je opisao kao „poslednjeg viteza klasične Crne Gore“, i „nenačetog crnogorskog ratnika, koji je okrenuo najlepšu stranicu crnogorske ratne istorije“.

Ni na Kosovu ni na Mojkovcu nisu branjeni samo Kosovo ni samo Mojkovac. To je jedna te ista vanvremena bitka za vanvremene vrednosti. Bitka za „nešto važnije od svake zemlje i sudbonosnije od ijedne bitke“. Što se zbratilo na Kosovu pre sedam vekova nije se nikad razbratilo, već se i pre jednog veka očitovalo na Mojkovcu. Nije bilo ni prvi ni poslednji put da su Srbi bili „narod na koji svi pucaju“ sa svih strana i iz svih oružja, i to kao po pravilu na najveće pravoslavne praznike. Na Vidovdan, na Božić, na Vaskrs, na Svetog Iliju, Veliki petak i Ognjenu Mariju.

Preuzeto sa portala: Sedmica

Izvor: IN4S

Vezane vijesti: Matija Bećković