Петар С. Топаловић: Мој Скиповац 1941. – 1945.

Припадници 16. Муслиманске партизанске бригаде, 17. августа 1945. године на разне начине у селу Доњи и Горњи Скиповац побили су 42. особе. То су били чобани, орачи на њиви, међу њима било jе 18 младића од 17 до 18 година старости.

English

Пише: Петар Стевана Топаловић

СКИПОВАЦ – ОПШТИ ПОДАЦИ

Скиповац jе Требавско село коjи jе 1937. године административно – териториjално подjељен на два села: Горњи и Доњи Скиповац. Планина Требава у ужем смислу чини двадесетак села – од риjеке Спрече и Станић-Риjеке до испод Дуге Њиве, изнад Модриче (са сjевероисточне стране) и од Костаjнице до Модриче са западне стране (долина риjеке Босне). На Требави живи већином православно становништво. Требава jе, као и Озрен планину, кроз дугу историjу насељавања из разних краjева овог диjела Балкана: из Србиjе, Рашке, Црне Горе, Херцеговине, Босанске Краjине, а многе породице овдjе су доселиле и са Озрена. Зато су и легенде и обичаjи на Требави и Озрену готово исти, ментално и духовно насљеђе такође.

Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 13. фебруара 2016. године.

Скиповац се налази сjеверно од Грачанице на удаљености од око 12, 5 км. На сjеверу се граничи Зелињом, на западу и jугозападу Лукавицом, на истоку Приjеким Брдом и на сjевероистоку Међеђом.
Надморска висина се креће од 308. до 694. м. Клима jе умjереноконтинентална а у геоморфолошком смислу терен jе доста брдовит и испресиjецан мањим поточићима и рjечицама.

У хидрографском погледу подручjе Скиповца обилуjе броjним изворима, с мањом или већом издашношћу, од коjих настаjу мањи потоци и рjечице. На овом подручjу извире Јаворски поток, Костића поток, Кадиjевац и други. Нешто већи водотоци у односу на претходне су Лукавичка риjека или Јелова риjека и Цjетовља (на топографским картама Цjетовиjа). Оба ова водотока се формираjу на подручjу Горњег Скиповца, коjи чини вододиjелницу између риjеке Босне и Тиње.

ПРОГЛАШЕЊЕ НДХ 1941. ГОДИНЕ

У Загребу jе 10. априла проглашена Независна Држава Хрватска. Овом свечаном церемониjалу присуствовао jе посебни њемачки изасланик Едмунд Веземаjер, а проглашење су благосиљали Ватикан и први хрватски политичар Влатко Мачек.

Сличан процес се одвиjао и у сусjедноj Словениjи. Бан Дравске бановине, др Марко Натлачен, jе од представника политичких странака формирао Национални савjет и 10. априла прогласио самосталну државу, коjа ће приступити Троjном пакту.

Под прокламованом паролом “jедну трећину Срба покатоличити, jедну трећину протерати, а jедну трећину побити”, усташке вође на челу са поглавником Антом Павелићем су кренуле на крвави посао. Усташе су у циљу бржег истребљења Срба, формирале концентрационе логоре у Госпићу (Јадовно и Слана на Пагу), Јастребарском, Градишки, Јасеновцу, коjи су “несметано функционисали” све вриjеме рата, без обзира на близину и снагу партизанских и четничких устаничких одреда.
Српски народ jе дочекао тешке дане, пуне страха и неизвjесности. Југославиjа jе прегажена, воjска разбиjена, а преко 300.000 официра и воjника отjерано у њемачко заробљеништво. Дио несрпских официра и воjника jе пуштен кући. Они су се углавном приjављивали у квислиншке jединице, док су воjна лица српске националности у радним логорима остала до капитулациjе Њемачке, далеко од родне груде. На таj начин су били онемогућени да бране своjу земљу и штите породице, коjе су небрањене, биле лак “плиjен” усташким кољачима.

Масовни усташки терор почео jе одмах у маjу и jуну 1941. године у источноj Херцеговини, источноj Босни, Лици, Кордуну, Баниjи, западноj Славониjи, Босанскоj Краjини, те централним и сjеверним диjеловима Босне. Прво почиње прогон (депортациjа) свештених лица, учитеља, припадника “Сокола”, а затим и осталих угледних Срба из свих диjелова успостављене НДХ.

ГРАЧАНИЦА И ОКОЛИНА 1941. ГОДИНЕ

Током Другог свjетског рата, на подручjу Зворничко-тузланске епархиjе извршен jе прави духовни геноцид. Мучки jе пострадало 36 свештеника и два калуђера. Током ратних година, порушено jе 17 а оштећено 37 српских православних храмова. Уништен jе jедан манастир и 25 парохиjских домова (10 jе минирано, а 15 спаљено). Поред наведеног, jош 20 разних црквених обjеката jе знатно оштећено. Уништене су 62 црквене архиве, а 49 црквено-општинских и манастирских библиотека jе занавиjек нестало.

Из среза Грачанице планирано jе да се протjера 28 породица са 100 чланова. Таj задатак добио jе и обавио Фрањо Шаjкаш, замjеник котарског предстоjника. Податке о имовном стању узео jе из Уреда за понову. Међу првима je било исељено пет свештеника, jуна 1941. године и то: Митар Софреновић, Деjан Вуjасиновић, свештеник из Скиповца, и два свештеника из Манастира Свети Никола, игуман Гаврило Вукоjев и свештеник Јово Љубоjевић. Остали су исељавани касниjе. Транспорт ових породица почео jе у другоj половини августа 1941. године а прекинут jе устанком на Озрену 23. августа 1941. године, тако су планиране породице из Какмужа и Петрова Села остале и нису исељене.

Из Грачанице су протjеране српске породице Владимира и Душана Симеуновића, Луке Нешковића, Станка Трифковића, Станка Иванишевића, Јове Благоjевића, Бранка Николића, Ранка Арнаутовића и Димитриjе Јовановића. Са Озрена из Бољанића протjеране су породице: Саве Јанковића, Јована Јанковића, Тодора Лукића, Ђуре Вукељића, Трипе Китића. Из Карановца Перо Жижак, из Сочковца Лазаревић Ристо са супругом Маром сином Данком и кћерком Тривуном. Протjеране породице транспортоване су возом. У њихове куће хрватске власти су усељавале становнике из Словениjе.

СКИПОВАЦ 1941. – 1945.

У II Свjетском рату Скиповац jе претрпио многа страдања. На почетку рата од стране НДХ окупационе власти, а на краjу од стране 16. Муслиманске партизанске бригаде. У jесен 1944. године есесовци из 13. СС “Ханџар” дивизиjе (коjи су кроз циjели рат огризли у крви убиjаjући српски народ) масовно прелазе у 16. Муслиманску партизанску бригаду и Тузлански партизански одред.
Припадници 16. Муслиманске партизанске бригаде, 17. августа 1945. године на разне начине у селу Доњи и Горњи Скиповац побили су 42. особе. То су били чобани, орачи на њиви, међу њима било jе 18 младића од 17 до 18 година старости.

СПИСАК ПОГИНУЛИХ У ТОКУ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА У СКИПОВЦУ ОД 1941. ДО 1947. ГОДИНЕ

СЕЛО ГОРЊИ СКИПОВАЦ

Погинули четници, партизани и цивили од стране усташа и Њемаца:

1.Илиjа Андрић
2.Моjсиjа Гаврић
3.Саво Андрић
4.Коjо (Петра) Тешић
5.Стево (Петра) Тешић
6.Триво(Митра) Тешић
7.Лука (Јефрема) Илић
8.Моjсиjа (Јефрема) Илић
9.Перо (Ђокана) Илић
10.Милан (Стефана) Илић
11.Софрен (Трипуна) Илић
12.Јован (Ђорђе) Ристић
13.Коjо (Пере) Ристић
14.Обрад (Стjепана) Чолић
15.Радо (Стjепана) Чолић
16.Константин (Симе) Томић
17.Јово Васиљевић
18.Петар (Боже) Топаловић
19.Маркан (Симеуна) Топаловић
20.Василиjа (Јован) Топаловић
21.Васкрсиjа (Николе) Топаловић
22.Никола (Ристе) Топаловић
23.Цвиjан (Ристе) Топаловић
24.Благоjе Ђурановић
25.Симо (Цвиjана) Стиjепић
26.Саво (Митра) Тешић
27.Јово Савић
28.Пеће Реља учитељ
29.Мићо (Љубе) Мичић
30.Гавро (Павла) Јовић
31.Мариjа (Константина) Томић

Погинули четници и цивили од стране партизана:

1.Крста (Петра) Стефановић
2.Стеван (Петар) Стефановић
3.Андриjа (Николе) Андрић
4.Лука (Живка) Лукић
5.Живко (Спасоjа) Лукић
6.Радослав (Обрада) Гаврић
7.Милан (Моjсиjе) Гаврић
8.Васо (Луке) Тодоровић
9.Вид (Луке) Тодоровић
10.Ранко (Митра) Тешић
11.Петар (Митра) Тешић
12.Раjко (Спасоjа) Топаловић
13.Лазар (Луке) Топаловић
14.Крста (Боже) Топаловић
15.Игњатиjа (Михаjла) Топаловић
16.Марко (Миладина) Ристић
17.Митар (Јована) Ристић
18.Андриjа (Луке) Илић
19.Недељко (Ђуре) Тешић
20.Стjепан (Ристе) Ристић
21.Мило (Миланка) Божић
22.Божо (Бошка) Божић
23.Стево (Пере) Стиjепић
24.Драгољуб (Ристе) Суваjац
25.Стjепан (Обрада) Чолић
26.Милан Јаковљевић
27.Поп Александар Блековски (Рус)

Погинули партизани и цивили од стране четника:

1.Коjо (Николе) Божић

Податке дали:
1. Марко Илић и 2. Трифко Илић из Скиповца

СЕЛО ДОЊИ СКИПОВАЦ

Погинули четници, партизани и цивили од стране усташа и Њемаца:

1.Јанко Јанковић
2.Чедо (Ђуре) Спасоjевић
3.Васкрсиjа Пурановић
4.Саво (Пере) Савић
5.Михаило (Пере) Савић
6.Ристо (Станка) Васиљевић
7.Никола Коjић
8.Владислав Јанковић

Погинули четници и цивили од стране партизана:

1.Перо Станковић
2.Милош (Митра) Тичић
3.Митар (Митра) Тичић
4.Светозар (Пере) Станковић
5.Стефан Тодоровић
6.Марко (Цвике) Тодоровић
7.Душан (Обрада) Станковић
8.Живан (Обрада) Тодоровић
9.Стево (Станка) Коjић
10.Живко (Миливоjа) Новаковић
11.Божо Биjеловић
12.Софрен (Стоjана) Костић
13.Душан (Благе) Павловић
14.Симеун (Чеде) Васић
15.Саво (Тривка) Васић
16.Боро (Бошка) Костић
17.Чедо (Недељка) Васић
18.Никола (Стоjана) Лазаревић
19.Тодор (Луке) Бjелкић
20.Михаjло (Стоjана) Лазаревић
21.Душан (Мирослава) Јовичић
22.Цвjетко (Благе) Костић
23.Јован (Раде) Благоjевић
24.Нико Сарић
25.Јован (Раде) Благоjевић
26.Нико Сарић
27.Радослав (Обрада) Гаврић

Погинули партизани и цивили од стране четника:

1.Раjко (Митра) Васић
2.Перо (Митра) Васић
3.Раjко Сарић
4.Милица Тодоровић
5.Драган (Гоjка) Момић

Податке дали:
1. Томо Савић, 2. Никола Станковић и 3. Саво Кнежевић

СПИСАК СПАЉЕНИХ КУЋА ОД СТРАНЕ ПАРТИЗАНА У ТОКУ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА

1.Петар Топаловић, запалили партизани
2.Ђокан Топаловић, запалили партизани
3.Томо Савић, запалили партизани

ИЗВОРИ:

1.http://www.spc.rs/Genocid/Zvornicko/zvornickol.html
2.http://sr.wikipedia.org/sr-el/13._оружана_брдска_СС_дивизиjа_„Ханџар“
3.Максимовић, Миленко: Бесмртници Озрена, Требаве и Посавине/Миленко
Максимовић – измиjењено и допуњено издање – Добоj: Новинско – издавачка кућа    Штампа. 2002   (Београд: „БИГ штампа“). – 552 стр.: фотограф.; 24 cm. –   „Едициjа  Свитања“
4.Монографиjа: Бора Топаловић: Сто десет година Основне шкле у Скиповцу,   1875-1985, Београд 1985.г.

Петар Стевана Топаловић

Препоручуjемо:

Скиповац – Феjсбук група

Скиповац – блог

Скиповац на сателитскоj мапи

http://www.skipovac.info