Moj djed: Kalinić Sime Petar 1888.–1941.

Još malo, i eto nas u Bajmoku. Svi smo nekako živnuli. Nekako se

Kamo ćemo? Pa opet u vagon. Marveni, dakako! Slika uobičajena – peć gori,

Trpeza djeluje ozbiljno i izazovno pa, otprilike, nema razloga koji bi nekoga od

Reče da uzmemo svaki svoje stvari i da čekamo utovar u vagon. Vlak

Izlazimo iz toplog vagona na hladni snijeg, a vlak odmah ode nekuda nazad.

Konačno zviždi, fućka lokomotiva. Počinje graja, glasno se razgovara… Motam ceradu, a ona

„Dižite se i iznosite stvari“, oglasi se Stevo. Sve smo iznijeli i poredali

Sve je tako potrajalo do onog dana kad Stevo reče: „Danas, negdje predvečer,

Izlazimo iz saonica. Naši vozači se odmah vraćaju, a mi ulazimo u jednu

Stevi Labantu priđe jedan od ona dva druga i nešto pričaju. „Krećite odmah.

„Krenite“, reče jedan partizan Labantu i on krenu, a Pero Kašić za njim.

„Kreći“, reče on kočijašu. Kočijaš još i nije spustio na kobile bič, a