Kada je jedan ruski general upitao pre nekoliko godina svog američkog
kolegu zašto se NATO širi na Istok, i zašto uspostavlja nove baze blizu
ruskih granica, Amerikanac mu je odgovorio protivpitanjem: „ A zašto ste
vi Rusi postavili svoje granice tako blizu naših baza?”
Možda vickasti odgovor američkog generala najbolje odslikava trenutno
stanje odnosa na relaciji Moskva–Vašington uoči velikog samita atlantske
alijanse u Velsu.
Rat u Ukrajini, nova vojna infrastruktura NATO-a koja će se graditi
blizu ruskih granica, kao i američki sistem protivraketne odbrane u
Evropi definitivno su bili poslednji ekseri zakucani u kovčeg
američko-ruskog strateškog partnerstva. Sporazum NATO–Rusija iz 1977.
godine ostaje mrtvo slovo na papiru, Savet Rusija–NATO više niko i ne
spominje kao forum za razrešavanje svih međusobnih nesporazuma.
Iz Brisela dolaze najave o stacioniranju teškog naoružanja u zemljama
članicama NATO-a blizu ruskih granica.To bi oružje trebalo da posluži
NATO snagama za brze intervencije u slučaju iznenadne krize u području
istočne Evrope. Brojnost takvih snaga trebalo bi da bude oko 10.000
vojnika iz Britanije, Norveške, Holandije i tri baltičke države.
No, prošlost je već pokazala da su svi pokušaji formiranja takvih snaga
propali, od navedenih komandosa jedino Britanci i Norvežani imaju
upotrebnu vrednost.
Nema sumnje da će se na samitu NATO-a u Velsu prolivati krokodilske suze
nad Ukrajinom, da će Rusija biti satanizovana i da će „jastrebovi”
voditi glavnu reč. Ukrajina je dobrodošla za postrojavanje članstva i za
nove vojne budžete.
Niko neće pitati ko je odobrio državni udar u Kijevu, zašto se ignorišu napadi kijevskih snaga na gradove.
Može li se ignorisati stav 11 miliona Rusa u Ukrajini, može li neko njima da zabrani upotrebu ruskog jezika?
Može, ali onda imate rat.
Na novu vojnu infrastrukturu NATO-a Rusi će odgovoriti predislokacijom
svojih snaga za brzo reagovanje, pre svega rasporedom jedne do dve
vazdušno-desantne divizije u baze u Belorusiji i u oblasti Kalinjingrada.
Na američki raketni štit odgovoriće raketama „iskander” u Belorusiji i u
oblasti Kalinjingrada. Moguća je i ponovna proizvodnja raketa SS-20.
Doći će i do revizije ruske vojne doktrine iz 2010. godine u smislu da će se ruski „nuklearni prag” još više sniziti.
Ukratko, dobrodošli u novu fazu hladnog rata.
Piše: Miroslav Lazanski
Izvor: Intermagazin
Vezane vijesti: