У новинама jе пре неколико дана осванула вест да ће почетком децембра у Вишем суду у Београду бити одржано прво рочиште у поступку рехабилитациjе генерала Милана Недића, човека коjи jе проглашен народним издаjником због сарадње са окупаторском немачком влашћу, и коjи jе уз помоћ Удбе извршио самоубиство 1946. године. Подносиоци захтева за рехабилитациjу су Српски либерални савет, Удружење политичких затвореника и жртава комунистичког режима, као и породица Недић.
Претпоставимо да већина грађана нема времена да се бави историjом, поготово не њеним редефинисањем: Милан Недић jе за већину коjи су учили историjу у последњих педесетак година био вођа марионетске владе коjа jе капитулирала пред немачком окупациjом, човек коjи jе заговарао сарадњу са окупатором. Да ли jе то чинио из кукавичлука, због издаjничке природе или зато што jе покушавао да, што тврде његови браниоци, као велики српски патриота сачува српски народ од стравичних страдања коjима jе био изложен у Другом светском рату, биће, сигурно, у данима коjи долазе jедна велика тема.
Оно што jе, међутим, далеко занимљивиjе од приче о Милану Недићу и његовоj евентуалноj рехабилитациjи, jесте како су на вест о потоњоj расправи у Вишем суду реаговали у овдашњоj jавности. Лако jе приметити да су се наjвише згрозили и успротивили они коjи данас са поносом и великом агресиjом раде за добробит актуелних окупатора Србиjе, све користећи управо недићевску аргументациjу о користи Србиjе уколико буде кротка и не скрене са правог пута, уколико се сврста уз силе коjе господаре светом, чак и када те силе отворено и без икакве анестезиjе раде против интереса ове земље.
Прочитаjте jош:
МИРЈАНА БОБИЋ – МОЈСИЛОВИЋ: Док год ћутимо, они ће да нас jашу
МИРЈАНА БОБИЋ – МОЈСИЛОВИЋ: Зашто Србиjа ћути на прозивке Соње Бисерко?
МИРЈАНА БОБИЋ – МОЈСИЛОВИЋ: Неће нам дати у ЕУ док не признамо Косово, док не прихватимо ГМО…
Не слушамо ли непрестано исту музичку матрицу са коjом се овде пева да Србиjа, у име сопствене будућности, треба да удовољава владама других држава, али и мултинационалним корпорациjама, инвеститорима из иностранства, идеолошким центрима за правилно размишљање и глобалним медиjима коjима треба да се свиди? Туђи интереси се проглашаваjу нашим националним интересима, док се свим расположивим средствима српскоj jавности непрестано усађуjе идеjа да jе jедини интерес Србиjе да стане под скуте оних коjи jе покораваjу, jер jе то jедини начин да сачува своjе (крње) границе, да се спасе од евентуалног рата и међународне изолациjе и сигурне економске пропасти.
Запрепастило ме jе кад сам ових дана пронашла реферат Милана Недића коjи jе поднео новембра 1940. после чега jе смењен са дужности министра воjске и морнарице и пензионисан. Оваj реферат jе децениjама био крунски доказ његовог германофилства и издаjе.
„Више се не може и не сме говорити о нашоj неутралности. Сада морамо себи поставити ово питање: – Хоћемо ли у антикомунистички блок, тj. са Немачком и Италиjом или против њих?
Напашће нас: Немачка, Италиjа, Мађарска и Бугарска. Да ли ћемо моћи да издржимо? – Не, категорички не! Бићемо плен свих силних неприjатеља. Раскомадани пре свршетка овог Светског рата.
Немачка jе заузела европски континент и неограничени jе господар. Са своjих деведесет милиона Немаца, ако не наступи грађански рат у њоj, она ће бити дуго и дуго њен господар. Поред тога Немачка jе била и биће наш силан сусед. Па jе природно да испитамо и ту могућност. Ако се решимо на ово, онда шта добиjамо: прво продужићемо себи живот, друго, сузбићемо захтеве грамзивих суседа и, треће, иако на краjу краjева ипак изгубимо извесне делове земље за компензациjу суседима, нећемо свакако изгубити онолико и онако као ако би били неприjатељи и силом покорени. У противном изгледа ми да ће Српски народ пораз Југославиjе наjвише платити.“
Лако jе, наравно, рећи да jе политика Хитлерове Немачке била злочиначка, па jе утолико лакше згражавати се над Недићевим предлозима.
Али, каква jе данас политика САД, НАТО и ЕУ, не треба да нам обjашњаваjу глобални медиjи – довољно jе питати милионе несрећника у Либиjи, Египту, Сириjи коjима jе нови светски поредак донео „демократиjу“ и расуло сваке врсте.
Издаjа jе много релативна ствар, данас неупоредиво релативниjа него икада. Тим пре што на челу светске силе коjа малим народима диљем планете доноси само ратове, беду, глад и агониjу, седи човек коjи jе и пре него што jе ступио на престо добио Нобелову награду за мир.
Пише: Мирjана Бобић – Моjсиловић
Извор: Intermagazin
Везане виjести:
МИРЈАНА БОБИЋ – МОЈСИЛОВИЋ: Последњи jе тренутак да се …
МИРЈАНА БОБИЋ – МОЈСИЛОВИЋ: Србиjа ћути на све, jер …
Подигли су споменик Клинтону а сада беже из долине суза, кроз …
СРЦЕ ПОД ПРИТИСКОМ: Промаjа и мрак – Jadovno 1941.