Navršilo se 105 godina od proglašenja Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, koju je proklamovao prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević u kući Krsmanovića na Terazijama u Beogradu, a Kraljevina SHS je 1929. formalno promenila ime u Kraljevina Jugoslavija.
Svečanom proglašenju državnog jedinstva Srba, Hrvata i Slovenaca prethodili su zaključci Narodnog vijeća Slovenaca, Hrvata i Srba i odluke o ujedinjenju Vojvodine i Crne Gore sa Srbijom.
„Danas se na to ujedinjenje najčešće gleda kao na krupnu istorijsku grešku. Oni koje su Srbi spasavali i prevodili na pobedničku stranu u dva svetska rata kasnije nisu pokazali ni zahvalnost ni lojalnost. Cenu takve greške platili su, naravno, Srbi. Jasenovac i „Oluja“ ključne su reči u istoriji dve Jugoslavije“ navodi prof. dr Miloš Ković za IN4S portal.
S druge strane, dodaje on, posle epskih ratnih pobeda, stvorena je velika država, u kojoj su ujedinjeni gotovo svi Srbi, u koju su ušli svi Srbi rimokatolici i muhamedanci, kako se tada govorilo.
„Ujedinjena je Srpska crkva i obnovljena Patrijaršija. Srbi su naseljavani u nacionalno mešovite sredine, pa i tamo odakle su do tada proterivani, na primer u Metohiju i na Kosovo. Vidovdanska ideja bila je u temeljima te države. To je bilo zlatno doba srpske kulture, vreme Nikolaja Velimirovića, Slobodana Jovanovića, Miloša Crnjanskog, Ive Andrića i drugih velikana. Možemo pokušati da napravimo misaoni eksperiment i da zamislimo gde bi danas bila ta država da je 1941. nije razorio Hitler. Bojim se da prečesto svoje greške i slabosti iz protekle tri decenije pripisujemo velikim precima – kralju Aleksandru, Pašiću i drugima. Zato mislim da 1. decembar ne bi trebalo zanemariti u nizu posebno važnih datuma u istoriji srpskog naroda“ zaključio je Ković.
Izvor: IN4S