Miletovi referendumi

Na strani Srpske su Srbija i Rusija. Da li je ta podrška dovoljna i ima li u njoj i dalje Dodika kao ključnog igrača?

Znamo šta je Bajden u Beogradu rekao javno, pred kamerama, ali ne znamo o čemu su on, Vučić i Nikolić razgovarali u četiri oka, uslovno rečeno – tajno. Ne znamo šta je sugerisano, preporučeno, a šta prihvaćeno, gde je, na primer, u svemu tome Milorad Dodik, a bez njega kao teme ovi razgovori nisu mogli da prođu. Zbog čega Amerikancima smeta Dodik? Neposlušan je.

Dodik je svojevremeno za Amerikance bio omiljeni lik među Srbima s leve strane Drine. Behu to oni dani kada je Mile predstavljao jedinu opoziciju Karadžiću i SDS-u. Neka vrsta srpske građanske opcije u RS. Onda je promenio stavove, retoriku… politiku. Nevažno je sada, i ovde, da li se to dogodilo spoznajnim putem, sazrevanjem, ili kao posledica procene šta je najkorisnije u potrazi za vlašću, ali Dodik je od sledbenika Ante Markovića postao žestoki srpski nacionalista. Amerikanci takve Srbe ne vole, posebno ako imaju, a Dodik ima, priličnu prohodnost i simpatije u Moskvi.

Referendum, ovaj koji treba da se održi 25. septembra i odgovori na pitanje da li su stanovnici Srpske za to da se 9. januar slavi kao Dan Republike Srpske, novi je problem na relaciji Dodik – Ameri, da ne kažem Zapad. Prethodne radnje su poznate, ali malo je onih koji znaju šta nas po ovom pitanju čeka u sledećih mesec dana. Bakir Izetbegović preti sukobima ukoliko Zapad ne smiri Dodika i u tom smislu javno sugeriše pritisak preko Aleksandra Vučića. Ambasadori zapadnih zemalja, s rezidencijama u Sarajevu, hrane svoje centrale strahom da je najavljeni referendum, inače potpuno bezazlen po merilima razvijenih evropskih demokratija, samo generalna proba za izjašnjavanje o nezavisnosti Srpske, i da ga stoga treba sprečiti.

Da li je Dodik mogao bez ovog referenduma? Da, mogli su i on i cela Srpska da i dalje, bez referendumske odluke, slave Dan RS, da ne rade, da pevaju, vode kolo, peku prasiće…, ali Dodik je od Zapada nekoliko puta izigran, čak ponižen, i njegova racionalno sagledana pozicija, bogami i sujeta, još jedan šamar ove vrste ne mogu sebi da dozvole. I da dozvole, ništa se ne bi promenilo. Setite se najavljenog referenduma u RS o pravosuđu, 2011. godine, otkazanog nakon boravka Ketrin Ešton u Banjaluci. Dodik je tada dobio čvrsta obećanja da će se situacija promeniti. Prevarili su ga, kao i prošle godine, kada je, nakon višegodišnjeg kabadahijskog ponašanja Sarajeva, najavljivao referendum o tužilaštvu i sudu BiH.

Ako otkaže ovaj referendum, Dodik dovodi sebe u veoma tešku političku situaciju. Ako ga održi, možda u još težu. Mile će se već snaći, on lično, ali šta, i u jednom i u drugom slučaju, čeka Srpsku? Na strani tog srpskog entiteta su Srbija i Rusija. Da li je ta podrška dovoljna i ima li u njoj i dalje Dodika kao ključnog igrača?

Izvor: NOVOSTI

Vezane vijesti: Ratko Dmitrović