fbpx
Ж | Ž

Подијелите вијест (кликните на + за више опција):

Миленко Јахура: Пребиловци могу да опстану само под заштитом Унеска!

Миленко Јахура (ФОТО: СЛОБОДНА ХЕРЦЕГОВИНА)
Миленко Јахура (ФОТО: СЛОБОДНА ХЕРЦЕГОВИНА)

Миленко Јахура свој живот посветио је тежњи да помогне обнову Пребиловаца, села које је симбол страдања српске Херцеговине у вријеме злочиначке НДХ.

Као дугогодишњи предсједник СНД Пребиловаца имао је потребу да на почетку разговора за Српско коло изрази забринутост за опстанак Срба у долини Нертеве. Наиме, он се слаже да је Храм Васкрсења изграђен неуобичајено брзо, међутим, по његовим ријечима, ништа значајно се не планира на подизању села.

– Пребиловци се не могу подићи и препородити без људи, прије свега без Пребиловчана, како повратника, тако и без расељених. Не могу ни без оснивања посебног привредног субјекта, регистрованог у складу са законом. А на садашњем броју и структури повратника село Пребиловци нема дугорочне перспективе.

Да ли ипак можемо бити оптимисти ако видимо да су се у храму обавила и прва крштења…

– Истина, вратио се прошле године у село један млади брачни пар са дјецом. Послије низа година очекује се обнова три куће из донаторских пројеката државе. Има најава да се сеоске куће коначно могу прикључити на водовод… Али све је то премало у односу на ситуацију разореног и расељеног насеља, са врло мало запослених људи, посебно што обнова те три кућа не значи и повратак три породице у село. Сваки застој или одлагање подизања Пребиловаца је опасан губитак времена и енергије све мањег броја људи који се још увијек добровољно труде за своје село, надајући се његовој правој обнови. Пребиловци имају потенцијале да буду велико, значајно и познато мјесто, не само за појмове Херцеговине. Или ће то бити, или неће постојати. Ту средине нема.

Који су најнеопходнији инфраструктурни пројекти у овом тренутку?

– Најважније би било да се изради и примјени Пројекат обнове Пребиловаца који би имао и развојни, привредни дио, затим да се оснује привредни субјект који би био носилац развоја Пребиловаца, те да се у сврху повратка становништва и развоја туризма и других дјелатности хитно обнови зграда школе и већи број кућа. Ваљало би радити и на идеји о етно селу у засеоку Грлић. У њему су живјели Екмечићи, а ту до сада није ништа обновљено послије рата. Требало би и активно дјеловати на уступању земљишта Цркви од стране оних који немају намјеру да се враћају у Пребиловце, нити да користе земљу којој су власници.

Актуелна тема је закуп земље. Можете ли нам објаснити шта се тачно дешава?

– Држава преко кантоналних и општинских власти изнајмљује на одређени период времена земљиште над којим има формално право располагања за садњу смиља. Земљиште се узнајмљује по неком плану, који није јавно објављен, нити су, бар мјештани Пребиловаца, о томе било шта знали све док се надомак села нису појавили багери и почели раскопавање терена. Чак ни тада им дуго времена није било јасно шта се у ствари ради, све док се није појавио човјек из села Вишића који се представља као „хрватски бранитељ“. Рекао је да се он ту у рату борио и да је на терену самог села Пребиловци, на платоу на коме је и Храм, добио у закуп неких 12 хектара, али да неће садити смиље него смокве и држати козе и сл. Пребиловчани су се са правом узнемирили.

Храм Христовог Васкресења у Пребиловцима (Фото: Слободна Херцеговина)
Храм Христовог Васкресења у Пребиловцима (Фото: Слободна Херцеговина)

Требало би и активно дјеловати на уступању земљишта Цркви од стране оних који немају намјеру да се враћају

Начелник општине Чапљина др Смиљан Видић тврди да је земља дата у закуп само једном Пребиловчанину.

– Начелник није био коректан и јавно је изрекао неистину. Долазак поменуте особе на трактору на терен га је брзо демантовао. То показује да је наводни план са смиљем био само изговор некоме за отимање пребиловачког простора са циљем притиска на Србе да се иселе и да се тако угрози и опстанак Храма, који очигледно смета окружењу.

Наглашено је да се земља даје за пољопривредну намјену.

– То је обично лицемјерје јер се то земљиште вијековима користи као пољопривредно за испашу стоке пребиловачких породица као њихова колективна неподјељена својина, која је у комунизму прешла у посјед државе. Пребиловчанима ће први пут у историји бити ограничено кретање стазама у њиховом атару.

Зар држава не може да ради са том земљом што јој је воља?

– Мене највише нервира неразумијевање ситуације управо од стране појединих српских новинара везано за права на земљишту. Као да држава, чак и да је апсолутни титулар права, може да ради да малтертира и угрожава становнике насеља коме припада земљиште?! Таман посла! По закону је забрањена злоупотреба права које неко иначе има. Ово говори много о нама, стању свијести и општег образовања, које утиче негативно на могућност оправданог супротстављања насиљу, којег практично и нема без медија.

Пребиловци

Зашто није било слоге да Срби откупе земљу?

– Није пресудна слога, већ опште стање српске нације. А питање је да ли би требало било коме дозволити да руинира природно богатсво Пребиловаца за шаку новца или треба те вриједности заштитити и употребити за развој села? Апсолутно сам за ово друго.

Крајње је вријеме за декларацију о геноциду НДХ

– Недавно је СНД Пребиловци предложило је усвајање декларације о геноциду НДХ над српским народом. Због општег односа комунистичких власти према српским жртвама, а потом и због срамне небриге доброг дијела Срба према овим мученицима до данас није покретано ово питање. Власти су да би правиле фамозно „братство и јединство“, од домаће и стране јавности скривале грозну истину о тим страхотама. И поред тога неизрецива је срамота што оваква декларација није раније предлагана, нити усвојена. Недавно ју је изгласала Народна Скупштина Републике Српске као Декларацију о геноциду НДХ над Србима, Јеврејима и Ромима, на предлог Међународне коференције о Јасеновцу. Конференција је исти предлог поднијела и Народној Скупштини Републике Србије. Било би добро да буде више оваквих предлога или подршке овоме што је већ поднијето, а 75 годишница од почетка геноцида је прилика да се Декларација коначно усвоји – закључује Јахура.

Свједоци смо све заоштреније реторике на релацији Загреб- Београд. Како се то манифестује у долини Неретве?

– И прије тога у Долини Неретве имамо ситуацију која је на неки начин била и увод у шире заоштравање односа. Ту имам у виду говор дон Жељка Мајића, генералног викара мостарског бискупа у селу Клепци од 8. новембра прошле године. Ту је до 1942, био жупник дон Илија Томас најзаслужнији за упостављање усташке власти у Чапљини у прољеће 1941. Та власт се „прославила“ најмонтруознијим злочинима над Србима, у чему су предњачили усташе из дон Илијине жупе. Они су од друге половине јуна до краја августа 1941, у тој жупи, убили најмање 1.200 Срба, међу којима и око 500 дјеце из села Пребиловци, Клепци, Лозница, Гњилишта,Тасовчићи, Речице, Драчево и Почитељ. Да заоштри однос пастве према Србима, у складу са неписаним правилом тога краја избјегао је и употребу ријечи Пребиловци, које је назвао „сусједном узвисином“. Да напоменем да је НДХ Пребиловце послије покоља 1941. године била преименовала у „Ново Село“. Није могао ни да изговори име ни титулу српског патријарха већ га је ословио као „предводитеља свете архијерејске литургије“. Српске жртве је назвао „онима које су частили и на олтар уздигли“, а које по њему нису страдали као невини, само због припадности српском народу и православној цркви!? Овакве ријечи се нису јавно чуле од католичких свештеника од Другог свјестког рата и морале су имати шири одјек.

Предсједник Управног одбора Српског националног друштва "Пребиловци" Миленко Јахура изјавио је да су тешке машине почеле да обрађују земљиште на платоу у Пребиловцима, које је општина Чапљина почела да дијели Хрватима из сусједних села, те да је због пријетњи појединих бивших такозваних хрватских бранитеља угрожена безбједност локалног српског становништва.

Прошле године сте уз помоћ председника ССР Миодрага Линте успјели да од државног секретара Министарству омладине и спорта Ненада Перуничића добијете обећање о градњи мултифункционалног спортског терена у Пребиловцима. Докле се стигло са тим пројектом?

– Морам да поменем да је ово била само једна од читавог низа ствари у којима имамо подршку Миодрага Линте. Спортски терен би нам заиста пуно значио. Прије седам мјесеци општини Чапљина је поднијет захтјев да изда сагласност за градњу терена. Послије ургенције, недавно је општина реаговала и то захтјевом да јој се приложи и пројекат терена. Сада смо поднијели захтјев Министарству омладине и спорта Србије да нам уступе пројекат и та процедура је у току. Начелник Чапљине је обећао да ће са дозволом за терен бити све у реду.

Задњих недјеља појавила се иницијатива о скупљању књига за библиотеку Стана Арнаут у Пребиловцима.

– Лијепа и значајна идеја нашег свештеника Марка из Чапљине, коју је подржала и Управа за сарадњу са дијаспором и Србима у региону у Београду. Наилази на одличан одјек када су у питању књиге. Мислим да ће ускоро кренути радови на оспособљавању просторије у којој је некада становала мученица Стана, али то неће бити довољно. Требаће да се адаптира и дио таванског простора Дома у Пребиловцима, а за то нема довољно средстава. И овдје би било добро да је боља међусобна комуникација.

Jahura.jpg

Какве акције планирате у наредном периоду? 

– Имамо намјеру да се посебно посветимо обиљежавању 75- годишњице страдања Светих Пребиловачких и доњо-херцеговачких мученика 6. августа ове године и довршетку пројекта „Атлас геноцида НДХ над српским народом у Херцеговини“. Ово што се дешава у вези давања у закуп пребиловачког земљишта нас опомиње да морамо радити и на пројекту заштите простора Пребиловаца, као меморијалног и као културно-историјског и природног добра од посебног значаја који би требало ставити и под заштиту Унеска. Ако не будемо имали озбиљну подршку питање је шта ће се и како од свега овога урадити.

Разговарао: Трифко Ћоровић
Фото: Слободна Херцеговина
(Српско коло)

Извор: Слободна Херцеговина

 

Везане вијести:

Јахура: Пребиловци су ујединили Херцеговце са обе стране …

Јахура: Тешке машине у Пребиловцима | Јадовно 1941.

Миленко Јахура: Ако Господ не чува града, узалуд стража не …

Подијелите вијест (кликните на + за више опција):

Помози рад удружења Јадовно 1941. уплатом преко PayPal-a:

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани без упозорења.

One Response

  1. Jedan od vođa ustaškog zločina u Pribilovcima uhapšen je 1954 u Subotici skrivala ga je familija Dulić pa treba proveriti imaju li kakve veze ti Subotički Dulići sa ministrom Dulićem njegovim bratom Modest gradonačelnikom Subotice i ministarkom Dulić pa ako koim slučajem imaju trebalo bi procesuirati one koi su odlučivali ko će biti ministar jer od satanizma se možemo zaštititi jedino ISTINOM jedinim Gospodnjim oblikom njegove sile među ljudima !PAMĆENJE je oblik ISTINE dakle i mi i naši potomci štitimo se večnim pamćenjem i Pribilovaca i svega drugog iz zone tog satanizma !

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Пратите нас на друштвеним мрежама: