Милановић у Јасеновцу: Ко жели НДХ, нека мења Устав

У Јасеновцу jе данас обележена 70. годишњица пробоjа логораша из наjвећег усташког концентрационог логора, а том скупу су присуствовали премиjер Хрватске Зоран Милановић, председник Сабора Јосип Леко, те више министара

Јасеновац

У Јасеновцу jе данас обележена 70. годишњица пробоjа логораша из наjвећег усташког концентрационог логора, а том скупу су присуствовали премиjер Хрватске Зоран Милановић, председник Сабора Јосип Леко, више министара и градоначелник Загреба Милан Бандић, али не и председница државе Колинда Грабар Китаровић.

Обраћаjући се присутнима, Милановић jе рекао да jе Хрватска утемељена на одлукама Земаљског антифашистичког већа народног ослобођења Хрватске (Завнох), што jе потврђено и у Уставу.

Притом jе „свима коjима то ниjе jасно“ поручио да се демократским средствима залажу за промену Устава и уношење у њега Независне Државе Хрватске (НДХ).

Таквог jунака jош чуо нисам и чекам да изађе и каже ако то заиста мисли, а у међувремену ћу поновити: за мене jе у Другом светском рату постоjала само jедна хрватска воjска, а то су били хрватски партизани, односно партизани Хрватске, рекао jе Милановић.

Он jе истакао да су његови преци из Далмациjе 1941. године отишли у партизане као патриоте, борци за слободу и „против поробљења своjе далматинске и хрватске браће, за заштиту Срба над коjима jе спровођен зулум“.

На краjу говора, Милановић jе критиковао председницу државе, рекавши да када политичар кога jе изабрао народ каже да jе на стадиону на коjем се урлало „за дом спремни“ била величанствена атмосфера, боље jе да то прећути или да достоjанствено оде са стадиона.

То ниjе величанствена атмосфера. Волим Хрватску и волим да победи 10:0, али не на такав начин, не по сваку цену. Ова држава! Ова Хрватска! Живео хрватски антифашизам, поручио jе Милановић.

Била jе то jасна алузиjа на изjаву Грабар Китаровић после недавног сусрета Хрватска-Норвешка, на коjем се спорадично скандирао усташки поклич.

Оскаровац Бранко Лустиг jе, као изасланик Грабар Китаровић, положио венац. Када jе почео да говори, чули су се и звиждуци, уз коментар „да jе хтела, дошла би“, али се из поштовања према логорашу из Аушвица све брзо умирило.

Лустиг, коjи jе као дете преживео пакао наjзлогласниjег нацистичког логора, упозорио jе да људи и после 70 година jедноставно прелазе преко jасеновачких злочина.

Радим све што jе могуће да људи схвате да су ту биле усташке jединице, да су немачке jединице у НДХ писале и слале ноте где су молили наше људе да не буду тако окрутни у логорима и да им то смета jер људи иду у партизане, казао jе.

Не може се казати, додао jе, да ниjе било фашизма, да ниjе било усташа, да ниjе било злочина. Па људе су клали на сваком кораку, а чак су и према зверима били људскиjи него према људима.

Председник Српског народног виjећа (СНВ) Милорад Пуповац jе позвао хрватско друштво да препозна знаке и одупре се „атмосфери фашизациjе и нацизациjе“, и да не дозволи да се забораве страхоте усташког режима.

Ако и данас неки од представника државе избегаваjу да именуjу носиоце те идеjе и одговорност за њихове злочине пребацуjу на силе Осовине, можемо ли ми данас коjи се овде окупљамо доживети ово место страдања уз овакву поставку музеjа и овакав програм његовог рада, упитао jе Пуповац.

Запитаjмо се може ли наше друштво да препозна знаке нарастаjуће атмосфере фашизациjе и нацизациjе. Хоћемо ли смоћи снаге да прозовемо оне коjи производе страх и промовишу нетолеранциjу, коjи раде на забораву уместо на ослобађању и искупљењу због страхоте коjа се догодила на овом месту, поручио jе Пуповац.

Комеморациjа jе одржана у знак сећања на 22. април 1945. године, дан пробоjа заточеника jасеновачког логора, и због одавања почасти страдалим и преживелим заточеницима наjвећег концентрационог логора у Независноj Држави Хрватскоj.

Од 1.073 логораша, колико их jе 22. априла 1945. било у логору, у пробоj их jе кренуло 600, а преживело jе само стотињак. Преосталих 473, коjи нису кренули у пробоj, убиjени су и спаљени.

Истог дана, почео jе и пробоj заточеника Кожаре, дела логора у месту Јасеновцу. Од 167 заточеника, пробоj jе преживело њих 11.

Јавна установа Јасеновац стално ради на утврђивању броjа жртава, али ће њихов коначан броj остати непознаница, jер су многи логораши убиjени чим су доведени, пре него што су били евидентирани.

Извор: НОВОСТИ

Везане виjести:

Мирко Божић пише Шваjцарцима о Јасеновцу

КОМЕМОРАЦИЈА У ЈАСЕНОВЦУ У НЕДЈЕЉУ, 26. АПРИЛА

ОДРЖАН ЈАВНИ ЧАС ИСТОРИЈЕ О ЈАСЕНОВЦУ

Јасеновац – наjвећи Српски град под земљом

Колинда, зашто „таjни“ пут у Јасеновац?

И РЕЈТИНГ СИТ И ЖРТВЕ НА БРОЈУ – Jadovno 1941.

КОЛИНДА ‘Срби коjи живе у Хрватскоj за мене су … – Jadovno 1941.

Јасеновац – Јадовно 1941.