Велики научник Милутин Миланковић, према којем су названи неки од кратера на Месецу и Марсу, неће добити бисту испред Треће гимназије у Осијеку зато што је Србин.
Осијечка Гимназија има праксу да поставља бисте славних ученика. Али, та част не може бити указана и Миланковићу.
Двојици познатих ученика осијечке Треће гимназије Мији Кишпатићу, који се бавио природним наукама, и Милутину Миланковићу, геофизичару и астроному, дате су различите почасти. Кишпатићу ће бити постављена биста испред ове славне осијечке средње школе, у Парку хрватских великана.
Миланковићу у част уприличен је научни скуп поводом 60 година од његове смрти у његову родном Даљу, надомак Осијека. И то је све.
Антун Туцак, председник Организационог одбора Дружине „Браћа хрватског змаја“, чијом су заслугом бисте испред Треће гимназије и постављене, наводи да, према статуту Дружине, ову почаст могу добити само Хрвати.
Он је поручио да у статуту пише да се бисте добијају за „проучавање историје хрватског народа, те за његовање и оживљавање успомене на славне и важне догађаје из хрватске прошлости“.
Ту част, наведено је, „добијају познати и заслужни Хрвати, а даје се и за указивање на хрватски допринос европској умјетности, науци и култури, те за историјске заслуге хрватског народа у одбрани хришћанства“.
С обзиром на то да Милутин Миланковић није Хрват, већ Србин, без обзира што се родио у Даљу и што је у данашњој Хрватској његов гроб, за њега неће бити места у перивоју славних ученика познате осијечке гимназије. Неким другима се ипак не броје крвна зрнца, наводи хрватски портал „Телеграм“.
Тако је бискуп Штросмајер, који има бисту испред Треће гимназије, пореклом из немачке војничке породице, а био је и промотер југословенства. Отац рођеног Вуковарца, познатог научника Лавослава Ружичке имао је и чешке и хрватске крви, а његова мајка и хрватске и немачке.
Милутин Миланковић родио се у Даљу 1879. године, а гимназију је завршио у Осијеку. Његов допринос науци познат је и по Миланковићевим циклусима, открићу да су периодичне промене ексцентрицитета Земљине путање и нагиба Земљине осе узрок дугорочних климатских промена, то јест настанка и нестанка ледених доба.
У Миланковићеву част, светска научна заједница је један кратер на Месецу и један на Марсу назвала његовим именом.
Велики научник умро је 12. децембра 1958. године у 80. години у Београду, где је и сахрањен. Оставио је тестамент да његови посмртни остаци буду пребачени у Даљ, што је учињено 1966. године.
Извор: Вести Онлајн
Везане вијести: