Milan Ružić: Šifra vekova

Svedoci smo neprestanog većanja o Kosovu i Metohiji, ali nastavljamo da zaboravljamo da se za Kosovo nikada mi nismo ništa ni pitali. Ne može se u jednoj godini razbiti šifra vekova, niti se može božja kuća deliti i rastakati kako kome padne na pamet.

Nije Kosovo teren na kom mi treba da odigramo nekakvu odsudnu utakmicu, niti je Metohija neka bezvredna prćija odakle će albanska strana navijati na utakmici koju su ovih dana izmislili. Nema igre oko Kosova i Metohije, niti ima pravila, pištaljki, sudija, do nebeskih.

Mnogo smo se zaigrali u odlukama oko naše kolevke, kao da se beba ikada pitala za ono gde će je spustiti da zanoći, gde će se roditi i ko su joj roditelji. Na takve stvari se ne utiče.

Stoga, mi ne možemo birati šta je nama Kosovo. Kosovo je kolevka i krst na kojem smo raspeti. Ono je mesto koje nam pokazuje da nam je Srbija majka, a Gospod otac. Nije na nama ništa drugo do da svoje poreklo opravdamo i roditelje ne postidimo.

Ovi koji se Kosova odriču, a ne govorim samo o političarima, su dokazali da su se izlegli iz kukavičjih jaja i da su podmetnuti našim dobrim roditeljima kojima će na kraju biti kolektivni Brut! A oni kojima je svejedno su samo nahotčad Srbije koja ih je uzela u svoje krilo da se ne posmrzavaju, a čim ih je ugrejala, najela i napojila, odmah su pokazali ko ih je i zbog čega ostavio pored puta kako bismo ih mi našli.

Pitanje Kosova i Metohije nije pitanje nikoga do Srba! Srbi nisu ničiji narod osim srpski. Srpska sudbina je jedino podređena Bogu, svom Ocu, a ko Njega ne posluša, taj sluša neke poočime i maćehe, bivše komšije i prijatelje koji za nas odavno oštre svoja hladna oružja.

Prećutali smo kada su nam podmetali Jasenovac kao našu laž! Prećutali smo kada su prisvajali gusle! Zamukli smo kada su nas proglašavali genocidnim narodom! Ignorisali smo povike i iskežene zube u pravcu Njegoša i Andrića!

Oćutali smo kada su nas proterivali! Ignorisali smo zatiranja sopstvenog naroda! Sada smo nemi na reviziju istorije više nego ikada, ali ako prećutimo Kosovo, prećutaće nas istorija!

Uspešnog čoveka, pa tako i državu, najčešće najviše mrze tamo gde je rođen, i to oni koji su u ta mesta došli posle, ko zna odakle. Tako je i sa Kosovom. Došli su oni koji su na njemu sve zatrli, pa sad mrze one koji su tamo rođeni.

U svetu je na delu razbijanje pravoslavlja. Na nama je da li ćemo takvom svetu pomoći ili ćemo dati svoj doprinos samoubistvu. Očuvanjem Kosova i Metohije, čuvamo poslednji bedem ovdašnje vere pravoslavne i postavljamo primer drugima, jer ako Kosovo ne progutaju sile, onda i za ostale ima neke nade.

Na nas su zinuli i jači i slabiji, zube su iskezili gluplji i pametniji, nišane su na nas složili i veliki i mali, a mi umesto da nekima od slabijih, glupljih i manjih dokažemo svoju nadmoć, mi ih puštamo da nas gaze i uništavaju misleći da iza njih stoji neko, kao da bi neko stajao iza nečega što je ništa.

Umaram se od pisanja o Kosovu i Metohiji, jer se mi Srbi ne delimo na one koji razumeju i one koji ne razumeju. Svi mi razumemo, ali nekima dolar ne dozvoljava da kažu šta misle.

Ne smemo se baviti licitacijom ako nam neko nešto ponudi za Kosovo i Metohiju, a niko nam ništa i ne nudi. Kosovo je kuća, a ne tezga. Metohija je naša porta, a ne predmet iz antikvarnice.

Ako im damo Kosovo, dali smo im za pravo da smo izdajnici rođenog naroda, a oni pravednici koji su paleći naše crkve i manastire zapalili plamen demokratije i ljudskih prava. Na Kosovu važe neka druga prava – božja. Još se Kosovo smirilo od srpske krvi nije, niti je zemlja svarila tolike leševe onih koji su ga životom plaćali.

Ne tiče te se Srbija – ne tiče te se ni Kosovo, ne tiče li te se Kosovo – ne tiče te se koren, a ako te se ne tiče koren – onda ga nemaš, ako ga nemaš – poleti u svet, pustinjski žbunu upletene tolerancije, političke korektnosti i demokratije, pa da vidim šta će ti se dogoditi kada te vetar nanese tamo gde si hteo da budeš rođen, a onda uvidiš da te na tom mestu čeka koza koja će sve tvoje iluzije obrstiti i svesti te na postojanje slično smrti, dok spasenje ostaje negde iza tebe. Negde iza tolikih mora, planina, jezera, brda, dolina, gora i reka. Negde tamo – na Kosovu.

Autor: MILAN RUŽIĆ

Izvor: ISKRA