Меморијални комплекс у славу церских јунака

Шабац – Планина Цер на којој се 1914. године одиграла чувена битка, у којој је, у претходним балканским ратовима, потпуно исцрпљена војска Краљевине Србије до ногу потукла бројнију и опремљенију аустроугарску солдатеску, требало би да постане трајни споменар не само првог великог успеха савезника Антанте већ и целокупног страдања српског народа и његове велике победе у Великом рату.

Цер јесте већ стотину година духовна вертикала Србије, али је у сваком другом погледу био скрајнут.

Изградња меморијалног комплекса на овој изразито шумовитој планини, обраслој цером и грабом – која се као острво издиже на ободу панонског басена – пројекат је који је подржао председник Србије Александар Вучић,  коначно ће исправити ову велику историјску неправду.

Влада Републике Србије је донела одлуку, а Министарство грађевина саобраћаја и инфраструктуре је наручило израду просторног плана подручја посебне намене планине Цер и за то определило 12,6 милиона динара.

Границом просторног плана обухваћене су катастарске општине: Бела Река, Петковица, Радовашница, Десић, Двориште, Румска, Текериш, Трбосиље, Милина, Лешница, Чокешина, Каменица, Јошева, Јадранска Лешница, Ново Село и Доњи Добрић. Планирано заштићено подручје Цера простире се на укупној површини од око 80 квадратних километара.

– Није било лако кренути, имајући у виду отпор који је према Церу деценијама стваран у комунистичкој Југославији. У обележавање једног века од почетка Великог рата, говорим о нашем подручју, ушли смо скромно, отварањем Цркве Светог Јована Шангајског на Церу (2014), али ево, имамо прилику да пропуштено исправимо – истиче протојереј Војислав Петровић, један од најагилнијих у Иницијативном одбору за изградњу меморијалног комплекса на Церу.

Он каже да је од осам градова и општина Мачванског округа, њих седам: Лозница, Крупањ, Љубовија, Коцељева, Владимирци, Мали Зворник и Богатић прихватило иницијативу и одазвало се позиву за формирање привредног друштва које ће бринути о реализацији пројекта, видевши у њему могућност не само за туристички већ и привредни развој руралног подручја у својим срединама, осим највеће – града Шапца.

– Несхватљиво је да свој однос према републичкој власти шабачки челници демонстрирају чак и опструкцијом једне овако племените идеје – наглашава свештеник Петровић.

У међувремену, Министарство грађевина саобраћаја и инфраструктуре, у сарадњи са Удружењем архитеката Србије расписало је конкурс за идејно решење меморијалног комплекса на Церу. На конкурс је стигло 18 радова, о којима је недавно одлучивао жири у саставу: академик проф. Бранислав Митровић, архитекта, као председник, и чланови – мр Ђорђе Милић, дипл. просторни планер, Видоје Петровић, градоначелник Лознице, Милан Ђурић, архитекта, и др Владимир Миленковић, архитекта.

Фонд од 1.550.000 динара распоређен је на прву и другу награду, две треће награде и два откупа. Прва награда у износу од 500.000 динара додељена је ауторском тиму „Wорксхоп 4минд АРЋИТЕЦТУРЕ”, који су чинили Иља Микитишин, дипломирани инжењер архитектуре, и Игор Микитишин, Миљан Салата и Рајко Анђелић, сви мастери архитектуре. Сва награђена решења биће јавно изложена, а конкурс дозвољава могућност евентуалних дорада или измена.

Будући комплекс, по пројектном задатку, налазиће се на другој највишој коти Цера, између Цркве Светог Јована Шангајског и планинарског дома, на подручју изломљеног правоугаоног облика од око два хектара, који се налази у самој шуми уз постојећи римски пут.

Имајући у виду опредељени простор и његов историјски значај, првонаграђени аутори су урбанистичка решења поставили по узору на позицију српских армија, распоређених уочи и током саме Церске битке. Од трију армија, примат је добила Друга с генералом Степом Степановићем на челу, док преостале чувају бокове. Тематски разбацани објекти по остатку локације представљају дивизије и пукове.

Централни мотив меморијалног комплекса јесте споменик – видиковац, са крстом у основи, висок чак 56 метара, који би с обзиром на положај Цера био уочљив из великог дела Србије, а свакако и преко Дрине. До њега би се стизало симболичком паралелом, која прави засек у терену и улива се у „крст”.

Комплекс предвиђа и изградњу музеја Великог рата од 1.500 квадрата, документационог центра од 886 квадрата и едукативног центра од 1.314 квадрата, затим пансионски смештај од 709 квадрата и помоћне објекте од 126 квадрата.

Укупна површина планираних објеката на локацији меморијалног комплекса је 4.500 квадрата, а оријентациона инвестициона вредност око 2,7 милиона евра.

Претпостављена вредност спомен-обележја од пуних и празних коцки, која симболизују живе и пале јунаке Великог рата, износи око 160.000 евра и оно би могло да буде међу првима урађено. У изградњу и уређење путне мреже на Церу Влада Србије је већ ове године уложила   преко 150 милиона динара.

Аутор: Мирољуб Мијушковић

Извор: Политика

Везане вијести:

Церска битка | Јадовно 1941.

Ко смије, тај може! | Јадовно 1941.

Како је „Гвоздени пук“ зауставио Бана Јелачића и Хрвате …