Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

ЈАДОВНИЧАНИ ПОРУЧУЈУ:

Тече 80-та година од почетка Покоља, геноцида почињеног над српским народом од стране НДХ. Осамдесет година од трагедије на Велебиту, личком пољу, острву Пагу.

 

Меморијал холокауста на Старом сајмишту

Датум објаве: среда, 14 маја, 2014
Објављено у Остала стратишта
Величина слова: A- A+

https://jadovno.com/tl_files/ug_jadovno/img/stratista/ostala_stratista/zgrada-starog-sajmista.jpgДоговорено jе формирање комисиjе коjа ће решавати начин мемориjализациjе на подручjу некадашњег концентрационог логора.

Старо саjмиште биће уређено као спомен-подручjе геноцида над Србима, као и холокауста над Јевреjима и геноцида над Ромима, наjављуjе за „Политику” Рубен Фукс, председник Савеза jевреjских општина Србиjе. Потребно jе урадити и мемориjале борцима и цивилима из покрета отпора, као и другим страдалницима, обjашњава Фукс и открива да таква спремност постоjи и да се ова тема већ извесно време покушава одрадити у контакту са градским менаџером Београда Гораном Весићем. Договорена jе, такође, сарадња у оквиру комисиjе коjа ће решавати начин мемориjализациjе на спомен-подручjу Старог саjмишта.

– Рокова како ће се то решавати, нажалост, jош нема. Али, из разговора jе jасно да jе општи став да се спомен-подручjе Старог саjмишта посвети мемориjализациjи, то jест да то буде мемориjални спомен-комплекс. Јер, сада jе комплекс у стању опште запуштености. По мом мишљењу, постоjећи обjекти коjи су аутентични из времена рата, просторно су сасвим довољни да се искористе за мемориjализациjу. Наша заjедница jе мишљења да ниjе неопходно радити неке велике архитектонске подухвате, мада постоjе и такве идеjе, већ да би било довољно да се преуреде и приведу сврси постоjећи обjекти, а преостали простор да се хортикултурно среди. За све ове ставове треба да се залажемо у оквиру комисиjе коjа би требало да буде именована, претпостављамо у скориjоj будућности – наводи Фукс.

Историjат Старог саjмишта као логора подељен jе на два историjска периода, додаjе наш саговорник.

– Прво jе постоjао Jуден лагер Землин, коjи jе комплетно ликвидиран, то jест сви заточеници су ликвидирани до 10. маjа 1942. годинe, када су немачки окупатори известили да jе Србиjа „jуден фраj”. А после тога jе успостављен логор под називом Aнхалте лагер Землин, у коме су били заточени припадници и присталице покрета отпора, као и цивили доведни из Независне државе Хрватске. Јуден лагер био jе логор уништења, предвиђено jе да сви заточеници буду ликвидирани. Анхалте лагер био jе концетрациони логор, где су људи страдали од болести и глади и били транспортовани у друге радне и концентрационе логоре, као што jе на пример Аушвиц. По споразуму НДХ и окупационих снага у Србиjи, логор jе био у ингеренциjи окупационих власти, то jест Немаца. Међу њима jе било сарадње, поготово када се ради о ратним заробљеницима коjи су доведени са териториjе НДХ и известан броj заточеника био jе редистрибуиран на териториjу логора Јасеновац – истиче челник jевреjске заjеднице.

Према његовим речима, мемориjали холокауста у свету могу се поделити на две групе. У прву спадаjу они подигнути на аутентичним местима збивања, као на пример Аушвиц. Други тип су они коjи нису на месту аутентичног збивања.

– Исто као што у Аушвицу ниjе било никаквих архитектонских интервенциjа, тако сматрамо да не би требало да их буде ни на Старом саjмишту, то jест да ниjе потребно зидање нових зграда. Што се тиче jевреjских жртава, сматрамо да би у оквиру jедног мемориjала требало приказати не само начин страдавања, него и шта jе тим страдањем нестало, то jест живот jевреjске заjеднице између два светска рата. Једна заjедница коjа jе живела и давала своj допринос у оквиру шире заjеднице, имала jе своj културни и друштвени живот и практично била уништена за годину дана у граду у коме jе већина тих Јевреjа живела. Без тог контекста, човек не може у потпуности да схвати значаj холокауста на териториjи Србиjе – каже председник Савеза Јевреjских општина Рубен Фукс.

Уништена jевреjска заjедница

Београд jе пре Другог светског рата имао скоро 12.000 Јевреjа, а тек око хиљаду их jе преживело. На териториjи коjу jе окупирао Раjх, дакле без Воjводине и Срема и без делова коjе jе окупирала Бугарска, живело jе нешто више од 16.000, а побиjено jе преко 14.000 Јевреjа. Остали су или побегли или су ишли у шуму, сакрили се. Данас, у Србиjи има око 4.000 чланова jевреjске заjеднице, у коjе спадаjу и чланови породица коjи нису Јевреjи, али желе да буду чланови наше заjеднице – истиче Рубен Фукс.

Извор: Политика

 




Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top