Mеђународни суд (не)правде?

После петнаестогодишње енигме и дилеме стигло jе званично саопштење из Међународног суда правде (МСП) у Хагу да ће се пред овим судом водити поступак по обостраним тужбама Хрватске и Србиjе за геноцид. Усмена расправа требалo би да почне 3. марта 2014. године. Стране у спору би у овоj усменоj расправи искористиле време у траjању од месец дана.

Треба подсетити да jе Хрватска 2. jула 1999. године поднела захтев пред МСП за покретање тужбе против повреде одредби Конвенциjе о спречавању и кажњавању злочина геноцида против тадашње СР Југославиjе, а 2001. године доставила jе и образложење тужбе, тзв. Мемориjал. Након што се оваj суд 2008. године изjаснио надлежним у овом предмету, Србиjа jе у jануару 2010. године истом суду доставила контратужбу. У овом предмету судско веће би требало да чини 15 судиjа из различитих делова света, при чему би свака од сталних чланица Савета безбедности УН имала по jедног судиjу у већу.

Након саопштења МСП о почетку усмене расправе, правни тимови одбране Србиjе и Хрватске представили су своjе чланове. Према изjави шефа правног тима Србиjе Саше Обрадовића, оваj тим би требало да чини 12 чланова, а засад се на том списку могу наћи следећа имена: Саша Обрадовић (шеф тима), проф. Вилиjам Шабас (jедан од водећих стручњака у правном тумачењу геноцида), проф. Андреас Цимерман (био део српског правног тима у процесу БиХ против СРЈ), адвокати Веjн Џордаш (саветник за унакрсно испитивање сведока), Новак Лукић (некадашњи бранилац Момчила Перишића и Веселина Шљиванчанина пред МКСЈ), Владимир Цветковић, Игор Олуjић, Душан Игњатовић и Светислав Рабреновић. Сасвим jе сигурно да ће улога Саве Штрпца бити такође веома значаjна у овом процесу.

Хрватски тим предводи професорица риjечкога Правног факултета Весна Црнић-Гротић коjа jе ту дужност недавно преузела од проф. Мирjана Дамашке (коjи ће учествовати у расправи у своjству правног саветника), а наjављени су и проф. Џеjмс Крафорд (проф. међународног права на University of Cambridge и адвокат у чувеноj адвокатскоj канцелариjи из Лондона, Matrix Chambers), проф. Филип Сандс, (проф. права на University College London, адвокат из Matrix Chambers), Кир Стармер (адвокат и досадашњи главни тужиоц за Енглеску и Велс), Андреjа Метелко Згомбић, Јана Шперо, проф. Даворин Лапаш.

Наиме, и jедна и друга страна у спору, према свом признању, годинама су се припремале за оваj судски поступак. Српска страна више од три године, док jе хрватска страна имала на располагању скоро 15 година. За оваj међународноправни мегдан Хрвати су ангажовали jедну од наjjачих адвокатских канцелариjа на свету – „Матрикс“ из Лондона. Познато jе да у овоj адвокатскоj канцелариjи ради и адвокатица Шери Блер, жена бившег британског премиjера Тониjа Блера. Ова канцелариjа jе успешно бранила и одбранила бившег команданта УЧК-а Рамуша Харадинаjа пред Хашким трибуналом.

Када jе српска страна у питању, тим одбране jе поjачан звучним именима из света светске адвкокатуре, а сем тога има и предност у томе jер jе пред овим истим судом водила судски спор у предмету тужба БиХ (Федерациjа БиХ) против СРЈ за почињени геноцид, у току грађанског рата у БиХ у периоду 1991-1995. године. Судско веће МСП у Хагу jе у фебруару 2007. године донело пресуду коjом jе утврђено, са тринаест гласова за и два гласа против, да „Србиjа ниjе извршила геноцид, кршењем своjих обавеза према Конвенциjи о спречавању и кажњавању злочина геноцида, преко своjих органа или лица, чиjи би акти довели до њене одговорности према међународном обичаjном праву“. Али исто судско веће jе са дванаест гласова за и са три гласа против „констатовало да jе Србиjа прекршила обавезу спречавања геноцида, према Конвенциjи о спречавању и кажњавању злочина геноцида, у односу на геноцид коjи се десио у Сребреници jула месеца 1995. године“.

Оваj међународноправни спор Хрватске и Србиjе пред МСП, по обостраним тужбама за геноцид, требало би да своjом обjективном пресудом утврди правну истину о томе да ли jе било геноцида у периоду 1991–1995. године, током грађанског рата у бившоj jугословенскоj Републици Хрватскоj. Према мишљењу шефа српског правног тима Саше Обрадовића, исход пресуде у овом предмету могао би да буде да суд пресуди да jе било геноцида на jедноj или другоj страни, тj. да су Србиjа и Хрватска починиле геноцид или да геноцида ниjе било. Међутим, ниjе искључена ни могућност да дође и до вансудског споразума. Заговорника оваквог судског епилога има и са jедне и са друге стране, с тим да jе он доминантниjи став на српскоj страни. Државни врх Србиjе у свом дефанзивном политичком деловању склон jе уверењу да би било добро да се реши овог међународноправног баласта, притом не размишљаjући о далекосежним последицама таквог потеза. Званични Београд као да ниjе свестан да таквом одлуком дугорочно чини вишеструку штету српском међународноправном угледу, понижаваjући директно тиме своjу националну част и достоjанство.

Треба нагласити и то да држава Хрватска у овом предмету захтева од државе Србиjе накнаду целокупне материjалне и нематериjалне штете произведене ратом од 1991. до 1995, са изгубљеном економском добити. Са друге стране, Србиjа у своjоj контратужби потражуjе од Хрватске накнаду штете грађанима српске националности, коjи су жртве хрватских воjно-полициjских акциjа „Бљесак“ и „Олуjа“ 1995. године.

Зашто jе потребно да се оваj међународни спор између Хрватске и Србиjе оконча, да ли jе у овом предмету присутан утицаj Брисела-Берлина и коjи jе повод (ако постоjи) за њихово мешање у овом предмету?

Да кренемо од Хрватске. Сигурно да се званичном Загребу, након ослобађаjућих пресуда генералима хрватске воjске Готовини, Чермаку и Маркачу коjима се судило пред МКСЈ, указуjе прилика да се пред МСП свали кривица на Србиjу за избиjање рата у Хратскоj. Хрватска jе додатно осокољена и тиме што jе постала пуноправна чланица НАТО и ЕУ. Она ће у овом предмету покушати да опере своjу савест и одговорност, као и кривицу, пошто jе са своjе териториjе протерала преко 250 000 Срба. Знаjу добро и Пантовчак и Каптол да би Хрватскоj била потребна пресуда МСП, по коjоj jе Србиjа према одредбама међународног права извршила агресиjу на Републику Хрватску. Тиме би се потврдила легитимност воjно-редарствених акциjа „Бљесак“ и „Олуjа“ с jедне стране, а с друге би се избеглим Србима из Хрватске ускратило свако право да затраже повратак близу 60 000 стамбених jединица.

Поред тог правно-политичког и економског фактора за вођење овог поступка, Хрватска ће учинити све да се оваj поступак заврши у њену корист из jош jедног врло важног разлога. А то jе да се ни на коjи начин не дозволи да се на њен тисућлетни сан за формирањем независне државе стави знак jеднакости са претходиним неуспелим покушаjем у току Другог светског рата у време наказне НДХ-а и њеног поглавника Анте Павелића. Без обзира на то што се мозак и срце новостворене Хрватске Независне Државе, Туђманов ХДЗ-е и Хрватска бискупска конференциjа, не желе одрећи нерва хрватског национа. А то су усташка идеологиjа и усташе као наjодани ватикански неокрсташи у борби против бизантинских барбара тj. Срба шизматика.

Колико jе видљиво присуство Брисела – Берлина у овом предмету, и шта се њиме жели постићи? Наиме, у дипломатским круговима познат jе општи став да jе Вашингтон у договору са Бриселом уступио Берлину право да среди политичку ситуациjу на простору Западног Балкана. Оно што се досад може видети на терену jесте да Немачка у свом маниру и духу врло прецизно и педантно спроводи политику дресирања, тj. дисциплиновања троугла Загреб – Београд – Сараjево. Као и у прошловековном искуству, Немцима главобољу и овог пута представљаjу Срби. Берлин jе без сваке сумње дао велики допринос у процесу ампутациjе Црне Горе и Косова и Метохиjе, чиме се, поред економске слабости Србиjе, додатно допринело њеном териториjалном распарчавању. Простор Србиjе смањен jе за 10 000 км2, колико износи териториjа КиМ, као и утицаj у Црног Гори коjа се простире на 14 000 км2. На овим просторима живи близу 500 000 Срба коjи су сведени на статус националне мањине. Но, и поред те болне чињенице, Срби у БиХ засад успеваjу да очуваjу Републику Српску, коjа се простире на 25 000 км2 и где живи близу 1 400 000 Срба, што jе териториjално jеднако као Црна Гора и Косово заjедно, уз то да у њоj живи и скоро три пута више Срба.

Несаломивост и непредвидљивост Срба представљаjу Берлину готово вековну ноћну мору. Овог пута, Немачкоj се указала прилика да проба да се по ко зна коjи пут освети Србима, притом не користећи се отвореном воjном силом, већ специjалним софтистицираним психо-политичким и економским техникама. На сцени jе права политичка ортопедска операциjа у коjоj се држави Србиjи, тj. Србима са обе стране реке Дрине буквално на живо ломи кост по кост да би се, на краjу, таквоj инвалидноj Србиjи и Републици Српскоj извршила лоботомиjа без анестезиjе и чиме би се Србима напокон променила свест.

Наиме, према очекивању српског тима одбране, пресуда МСП у овом предмету требало би да буде изречена до краjа следеће или почетком 2015. године. Сигурно се сада може закључити да Србиjу и Републику Српску чекаjу велика искушења следеће године. Прво, то jе обележавање стогодишњице почетка Првог светског рата, као и тумачење повода за избиjање истог, тj. убиство Франца Фердинанда од стране Гаврила Принципа. Према виђеном, на делу jе врло озбиљна и агресивна инвазиjа немачке историографиjе да изврши своjеврсну ревизиjу историjе Првог светског рата. Берлин чини све да квазинаучним полугама и путем политчког притиска и утицаjа релативизуjе кривицу Вилхемове Немачке за избиjање Првог светског рата, бацаjући тако на Србе и Србиjу готово сву кривицу, као на главног узрочника свих зала не само на Балкану већ и шире. Да jе та теза тачна, показаће и то да ће ти немачки заверенички кругови у Бундесверу и Бундестагу учинити све да следеће године два међународна суда донесу пресуде коjе ће директно погодити Србе у центар њиховог националног бића.

Прва отровна стрела биће првостепена пресуда бившем председнику Републике Српске Радовану Караџићу, чиjе се изрицање може догодити ето „случаjно“ следеће године или на Видовдан 28. jуна или 11. jула (Сребреница). А друга отровна стрелица требало би да уследи краjем следеће или почетком 2015. године (негде у време кад се очекуjе формирање нове Владе Републике Српске), кад би МСП донео пресуду по тужби Хрватске против Србиjе за геноцид. Тим отровним правним стрелицама Берлин би показао да jе континуитет злочиначке и геноцидне идеjе код Срба нешто што jе део његовог менталитета. Због тога се српски национализам може у своjоj суштини ставити у раван са нацифашистичком идеологиjом. И да би, према предлогу Берлина, било потребно да, зарад моралне хигиjене Европе, Срби, тj. држава Србиjа и Република Српска, прођу фазу денацификациjе и националног самопоништења какву jе прошла Немачка након Другог светског рата.

Зато jе Берлину врло важно да стане иза Загреба у овом предмету пред МСП-е, у коjем би држава Србиjа била под сталном претњом да ће бити осуђена да jе наjпре извршила агресиjу на Хрватску, а потом и геноцид, и због чега би морала да плати ратну одштету Хрватскоj. Тиме Берлин добиjа врло моћну узду коjом може да управља оседланог троглавог коња у Београду.

И, на краjу, да видимо шта jе са Србима, тj. каква jе позициjа Београда у овом правно политичком и готово апокалитичном галиматиjасу. Не би требало трошити речи на описе постоjеће марионетске владе у Београду. Постаjе видно и свима jасно да jе српски троглави коњ програмиран и зомбиран и да се од њега ништа не може очекивати у циљу очувања териториjалног суверенитета Србиjе и Републике Српске, као и на очувању националног достоjанства и части Срба.

Но, и поред оваквог горе написаног црног сценариjа за Србе, коjи их можда чека, МСП у Хагу jе ипак место пред коjим би требало изнети све релевантне историjске и правне чињенице за несумњиво почињени ратни злочин и геноцид над Србима од стране хрватских усташа током Другог светског рата на простору Павелићеве НДХ (Независне Државе Хрватске). Тиме би онима коjи имаjу срца и разума било jасно као дан постоjање несумњивог континуитета злочиначке идеjе и тзв. удруженог злочиначког подухвата, спроведеног у пероду од 1991-1995. године од стране Туђманове НХД (Независне Хрватске Државе) и да jе у злочиначким воjно редарственим операциjама „Бељесак“ и „Олуjа“ неоусташке армаде Фрање Туђмана довршен проjекат поглавника НДХ-а Анте Павелића.

Предлог неким будућим Србима

Комплетна архива Међународног кривичног суда за бившу Југославиjу – ICTY (Хашки Трибунал), архива предмета тужбе за геноцид БиХ (муслиманске Федерациjе) против СРЈ (Србиjе), архива предмета тужбе за геноцид Хрватске против СРЈ (Србиjа), као и контратужба Србиjе пред Међународним судом правде у Хагу – представља непроценљиву вредност за будуће генерациjе Срба.

У поменутим архивама налази се хард-диск трагичне историjе српског народа задње децениjе 20. века. Таj хард-диск би требало да се нађе на серверима данашњег Републикчког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица у Бањалуци, Музеjа жртава геноцида у Београду, као и будућег саграђеног Мемориjалног комплекса Доња Градина (архива судског поступка у предмету тужбе за геноцид Хрватске против СРЈ, као и контратужба Србиjе пред МСП у Хагу).

Пише: Синиша Синадиновћ

Извор: НСПМ

Везане виjести:

Имена наше немарности: Јасеновац и Доња Градина