Име школе је важан део њеног идентитета, али дефинише и идентитет средине, региона и заједнице којој припада, као и будућности какву гради. Отуда и иницијатива да школа понесе име доктора Миодрага Лазића, примаријуса, хирурга, ратног хирурга, директора Ургентног центра у Нишу, али пре свега великог човека, који је живео Хипократову заклетву и људски живот чувао као светињу.
Колектив Медицинске школе је на седници Наставничког већа, одржаној 22. 6. 2020. године, једногласно прихватио иницијативу директора школе Мирослава Савића да школа понесе име овог великог човека. Савет родитеља, такође једногласно, и Ученички парламент својим одлукама подржали су иницијативу.
Од Епархије нишке добијен је благослов Његовог преосвештенства владике нишког Арсенија. Важно је такође да Школска управа Ниш подржава предлог промене назива школе. Јасно је да се шира заједница укључила и поносни смо на то што је препозната ова иницијативе као заједничка идеја.
Најпунији период свог радног века наш др Лаза, како су га сви звали, остварио је у Нишу, у Војној болници у Клиничком центру Ниш. У Медицинској школи је предавао предмет хирургија од 1988. године, све до одласка на ратиште, као хирург добровољац. Својим личним примером он је генерацијама ђака показао шта значи бити посвећен и предан лекарском позиву, шта је смисао „стављања свог живота у службу хуманости“, колико је важно бити стручан и професионалан као лекар, али и као предавач и ментор генерацијама ђака и студената.
Како нам преноси директор Савић, ова образовна и васпитна установа, тежи ка таквим моралним и професионалним врлинама.
У нашој школи ми радимо са изузетно свестраним и паметним младим људима.
Они се код нас први пут срећу са здравством и медицином, школују за један изузетно хуман и одговоран позив, суштина тог позива је помоћ другим људима.
Њихови хероји и идоли морају бити историјски ближи стварном свету у коме они живе.
А доктор Миодраг Лазић је херој нашег времена, нашег поднебља и наше нације, говори директор Медицинске школе Мирослав Савић.
Национална, херојска и патриотска димензија др Миодрага Лазића такође је врлина која се мора неговати, памтити и истицати како бисмо ојачали свој национални идентитет са свешћу да родољубље није само мит, већ однос према неповредивости људских живота. У тешким ратним условима, као добровољац, у периоду од 1991. до 1996. године, радио је у ратним болницама на територији Републике Српске и Републике Српске Крајине, често на самој линији фронта, како би оперисао што брже и ефикасније и што више људи спасио, борећи се за сваки живот, без разлике, како се и Хипократовом заклетвом задојио. Није устукнуо. Остао је да помаже и лечи свој народ, да са унесрећенима дели патњу и трагедију српског страдања. Његов објављени аутобиографски „Дневник ратног хирурга“ мучна је слика бесмисла убијања.
За херојске подвиге и заслуге одликован је Орденом Светог Саве, одликовао га је Његова светост патријарх Павле, затим га је председник Републике Српске одликовао Орденом крста милосрђа, а постхумно Епархија нишка одликује га Орденом светог Романа. Добитник је и других признања и награда.
Његова смрт, у време пандемије, када је до последњег часа био уз своје колеге и пацијенте, апотеоза је Хипократове заклетве: „Моје колеге ће бити браћа“. Није устукнуо ни тада. Овај чин повезаности и несебичног давања у професионалном раду део је наставног процеса и кодекс понашања сваког здравственог радника и ученика које за такав задатак обучавамо.
Матуранти Медицинске школе су у својим матурским радовима, и не знајући за иницијативу, одушевљено писали о лику делу др Миодрага Лазића у теми Подвиг једног медицинског радника. Грађани Ниша и читавог балканског региона су га са сузама испратили на вечно почивалиште. Хероји не умиру никад, а млади људи треба да одрастају, уче и сазревају уз здраве, часне и поштене узоре.
Директор школе, Мирослав Савић захваљује се на подршци колективу школе, градском руководству и епархији нишкој и нарочито његовом преосвештенству владики нишком Арсенију на Благослову.
Али једна нова тежина промене назива школе у „Др Миодраг Лазић“ ојачаће повезаност узора и васпитавања, а то је однос „према својим учитељима којима дугујемо захвалност и поштовање“, над чиме се заклињу медицински радници кад ступају службу хуманости. Овим чином одајемо личну, професионалну и националну почаст учитељу!
ИСТОРИЈАТ ШКОЛЕ
Школа је садашње име добила 1958. године, поводом седамнаест година од смрти народног хероја др Миленка Хаџића. Члан КПЈ, лекар и борац у Другом светском рату, предан своме позиву, служио је као пример осталим борцима. За народног хероја проглашен је 1953. године. Чуваћемо и његово име, не заборављамо ниједан део своје традиције. Спомен-плоча и спомен-биста др Миленка Хаџића остаће идаље, и у холу школе и у школском дворишту, као знак нашег трајања.
Медицинска школа „Др Миленко Хаџић“ у Нишу једна је од најстаријих средњих стручних школа у области здравства и социјалне заштите грађана Републике Србије. Основана је давне 1946. године и највећа је медицинска школа у југоисточној Србији. Током богате историје и вишедеценијске традиције рада, школа је успешно образовала и васпитавала генерације медицинских радника, њих око 15000. Већина је наставила своје школовање, најчешће студирајући на Медицинском факултету у Нишу, потврђујући свој хумани позив у различитим областима и данас, као и у претходним деценијама. Нишка медицинска школа је база за студенте и професорски кадар Медицинског факултета у Нишу, за Клинички центар Ниш и све здравствене установе на великом делу српске државе и свуда где Срби живе. Тиме се перманентно развијала образовна вертикала која Граду Нишу, као регионалном центру, значајно и часно даје печат.
Приредила Српска историја