Mečka s Kosova

Mečku s Kosova pustili su 2008. godine da luta svetom i evo je sada na Krimu. Ako su Albancima na Kosovu dopustili da razbiju Srbiju, ko je taj ko će sprečiti Katalonce, na primer, da jednoga dana naprave svoju državu

HOĆE li Ukrajina ostati u granicama skrojenim daleke 1954. godine, u kabinetu šefa komunista SSSR-a, Ukrajinca Nikite Hruščova, sve sa Krimom (otetim od Rusije) unutar ukrajinske državne avlije? Teško. Ko će oterati ruskog vojnika s te strateški možda najvažnije tačke u Crnom moru? Da neće neki NATO dvojac, sličan Solani i Klarku, podići avione i krstareće rakete, i poslati ih, umesto ka Beogradu, ovoga puta prema Moskvi? Neće, naravno, sve je ovih dana i nedelja u crnomorskom basenu drugačije nego na Kosovu devedesetih godina. Ovo je velika igra s velikim igračima, igra koju je Rusija već dobila.

Skupština autonomne oblasti Krim pozvala se na mišljenje međunarodnog suda u Hagu – koji smatra da su Albanci na Kosovu i Metohiji imali pravo na samoopredeljenje, samim tim i na odvajanje od Srbije – i raspisala referendum.

Mečku s Kosova pustili su 2008. godine da luta svetom i evo je sada na Krimu. Pre toga smo je videli u Abhaziji i Južnoj Osetiji. Angela Merkel tvrdi da Krim i Kosovo nisu isto. Jasno je da nisu, Kosovo su 1999. od NATO armade branili jadni, mali, siromašni Srbi. I Kosovo je oteto. Krim bi trebalo oteti iz ruskog zagrljaja, što baš i neće ići. Moglo je s Jeljcinovom Rusijom, s ovom Putinovom ne može.

Slušamo ovih dana evropske ali i neke srpske „eksperte i analitičare“ kako zajapureni ponavljaju da Evropa i Amerika nigde više neće dozvoliti promenu granica, pa ni u Ukrajini. Kao, sa tim je završeno. Ko je zgrabio, zgrabio je. Smešno. To je isto kao da bi kazali da nikada nigde više nećemo videti rata. A hoćemo, nažalost.

Ako su Albancima na Kosovu dopustili – i vojno presudno pomogli – da razbiju Srbiju i naprave još jednu albansku državu, ko je taj ko će sprečiti Katalonce, na primer, da jednoga dana naprave svoju prvu državu. Da neće NATO, ako ga tada uopšte bude, ili Amerikanci, doći da silom osujete takav razvoj događaja? Ko u to uopšte veruje? Mislite li da Baski ne sanjaju svoju nacionalnu državu? Ako Albanci imaju dve, zašto oni ne bi imali makar jednu. Isto govore Srbi u Republici Srpskoj. Ali to je promena granica. Tačno, a kako se drugačije prave nove države?

U Južnom Tirolu nemačko-austrijski separatizam i dalje je živ. Ogroman broj Italijana sanja povratak Dalmacije u sastav italijanske države. Svake četiri godine u Italiji biraju gradonačelnike nekoliko „okupiranih gradova“ na danas hrvatskom primorju (Zadar, Rijeka, Šibenik…), uz napomenu da se čeka vreme povratka Dalmacije u sastav Italije. To su otvoreno podržavali, ili podržavaju, i poznati, savremeni italijanski političari i državnici: Đanfranko Fini, Karlo Čampi, Đorđo Napolitano… Mađari u Transilvaniji traže punu nezavisnost. Kurdi decenijama ginu za ideju velike nacionalne države, koju već vide na delovima današnje Turske, Iraka i Irana. Taj proces nije moguće zaustaviti, šta god mi mislili.

A one koji tvrde da smo za veke vekova okončali crtanje državnih granica podsećam na latinsku maksimu, koja glasi: „Sve dođe i prođe, samo mena večna jeste“. Ovo bi Srbi stalno trebalo da imaju na umu, bar kad je Kosovu u pitanju.

Piše: RATKO DMITROVIĆ

Izvor: VEČERNjE NOVOSTI