Маузолеј за Теслу

Како се приближава рођендан, тако се изнова покрећу питања сахране давно сахрањеног, а никад умрлог великана науке и технике Николе Тесле. Округле годишњице додатно увећавају број реаговања разних људи, од лаика до научника и свештеника, у вези с тим како достојно сместити посмртне остатке једног од најпризнатијих Срба који су икад живели. Широм света, и тако већ више од једног века. У ствари, од времена настанка његових најзначајнијих проналазака (последње две деценије 19. века), који још представљају окосницу модерног техничког универзума (полифазне наизменичне струје, генератори, електромотори, радио, даљинско управљање и тако редом). Многи медији нас засипају најразличитијим нагађањима „чији је Тесла”, али и тиме како трајно и достојанствено обележити његово последње пребивалиште.

И у „Политици” је 17. јуна освануо текст „Теслина урна у троуглу Музеј–Храм–Град”. Из текста смо сазнали да се Управни одбор Музеја Никола Тесла противи преносу овог „музејског експоната” на неко друго место, чак ни у порту Храма Светог Саве. Сличне дилеме постојале су и пре десет година, у јеку обележавања 150-годишњице Теслиног рођења. Пре две године је, најзад, Српска православна црква присталa, и касније више пута и тражила да се Теслина урна премести у порту Храма Светог Саве. То је несумњиво велики корак напред у односу на ранија размишљања, али ја мислим да све то ипак није довољно.

Као апсолутно највећи изумитељ на подручју електротехнике (а касније и машинства), који је свакодневно ту поред нас, од јутра – када укључимо неки електрични (дакле, Теслин) уређај, па све до одласка на спавање – ми смо у реалном „контакту” с Теслом, а ја бих волео да будемо и у мисаоном и емоционалном, поготово они који се осећају његовим саплеменицима, дакле Србима. Тесла је „ванвременски Србин” којем припадају и ванвременска обележја. Многи предивни споменици, скулптуре, именовања, па и црквена локација његовог потенцијалног гробног места нису, по мом мишљењу, адекватни.

Због свега, залажем се да се у Београду, на најексклузивнијем месту, сагради пригодни „маузолеј Николе Тесле”. То не мора бити ни грандиозна, ни гламурозна, ни скупа грађевина, али је важна намена, тј. чињеница да у том објекту мирује прах великог Србина. Тиме би се, најзад, решило питање смештаја Теслине урне, а СПЦ не би морала да објашњава зашто поново жели да сахрани сина свога свештеника.

Локацију за маузолеј видим на месту садашњег паркића између зграде Скупштине града Београда (Стари двор) и зграде Председништва Републике (Нови двор). Никола Тесла имао је сусрете с члановима обе династичке породице: краљем Александром Обреновићем, почетком јуна 1892. у Београду, и краљем Петром II Карађорђевићем, 1942. године у Њујорку. Не сумњам да би наше архитекте осмислиле адекватну грађевину, а да урбанисти и пејзажне архитекте неће очајавати због неколико ари пренамењених парковских површина. Сви бисмо добили много: грађани Србије, а посебно Срби, најзад би имали осећај да су се према Тесли понели са заслуженим пијететом, град би добио једну нову и оригиналну ведуту и туристичку мету, а цео свет би видео да смо зрео народ који се одговорно односи према својим великанима. Симболички, Тесла на нареченој локацији деловао би као измиритељ двеју српских династија. Само великанима његовог „калибра” треба да припадне тако узвишена мисија.

*Професор Машинског факултета Универзитета у Београду

Извор: ПОЛИТИКА

Везане вијести:

На огњишту Николе Тесле | Јадовно 1941.

Чудо Божије пред рођење Николе Тесле: Какав „Божји феномен …

Георгина Ђука, мајка Николе Тесле: Таленат и доброту пренела …

А и даље тврде да је Хрват: Усташе у Јасеновцу сурово побиле …

Тесла каквог не знамо (1): Посвећен својим визијама | Јадовно …