Матија Бећковић: Косово је најскупља српска реч шест векова и ту нема ревизије

Према  речима Матије Бећковића, оно што је највредније створено је у најтежим временима.

Академик Матија Бећковић изјавио је да је Косово као најскупља ријеч у српском језику то мјесто заузело прије шест вијекова и да је то речено и ријешено једном заувијек.

„И ту нема никакве ревизије“, рекао је Бећковић, који је данас напунио осамдесет година.

На питање да ли има намјеру да и у будућности истрајава у ставу да је Косово најскупља српска ријеч, Бећковић је рекао да се велики дио његовог живота 29. новембар честитао Републици, а да се од недавно честита њему.

„А то је дан Светог апостола Матеја. А Светог апостола Матеја прекрио је онај водопад у Јајцу. Та држава која је у Јајцу створена, низ тај водопад се и обрушила и нестала. Тако да смо се ујединили са вјером да смо једно, разјединили са увјерењем да немамо ништа заједничко и да нам нико није даље од оних са којима смо били збратимљени“, рекао је Бећковић за Спутњик.

На питање да ли га весели што, осим матерњег, говори и „црногорско-српско-босанско-хрватски језик“ или сматра да је то давно савладао и именовао књигом „Куку и леле“, односно да ли је добар тај превод, Бећковић је рекао да је „сваки наш човјек у наше вријеме постао полиглота“.

„Говори по неколико језика, а за сваки тврди да је аутохтон и једини. Једна жена судски тумач у Бечу је имала визит-карту са поређаним свим тим језицима и показивала ми је ту карту и причала је како се у суду не могу чудом начудити да она зна све те језике, а да је то, у ствари, све један језик и да се неки народ са собом тако духовито шали. А што се превода тиче, то је први пут да нешто добија у преводу, а губи у оригиналу – рекао је Бећковић.

Он је поручио да је језик наша највреднија установа и у њој имамо више него игдје друго.

„Понављао сам више пута да немамо ни у једном архиву, ни у једној библиотеци, ни у једном музеју, оно што имамо – у језику. И да је на нашем, српском језику, створено толико бесмртних дјела која су овјенчана највећим наградама и признањима. А тај језик је рађао своје пјеснике. И то их је рађао у свим временима, у најтежим временима“, рекао је Бећковић.

Према његовим ријечима, оно што је највредније створено је у најтежим временима – у петовјековном ропству.

„Али и дан данас се у најтежим условима и тамницама ствара оно највредније што имамо. Да споменемо Петера Хандкеа, који је добио Нобелову награду, а сматрају га највећим мајстором и најрафиниранијим сином њемачког језика. То је био и разлог да буде овјенчан, а да све друго бива неважно и споредно“, рекао је Бећковић.

Он је додао да су док је била у Сарајеву тамошњи функционери ургирали код шведске принцезе да она позове на одговорност Нобелов комитет /због Хандкеа/.

„Они су њу замијенили са Ђуром Пуцаром и мислили да она стално може да позива на одговорност Нобелов комитет и да их смјењује или поставља и да им наређује кога да награђују“, закључио је Бећковић.

Опрема: Стање ствари

(Искра, 30. 11. 2019)