Масовно уништавање цигана из Срема

У свом програму описаном у делу „Мајн Кампф” између осталог Хитлер је предвидео и физичко уништавање свих „непродуктивних елемената” а то у нашем случају значи свих Цигана (Рома) и свих Јевреја.Одмах иза тога очистиле би се и све покрајине Подунавља и Поморавља и створио животни простор за оснивање „Донаушвабенланда”.А пошто су те покрајине насељене највећим делом Србима, јасно је да је дошло током окупације до систематског масовног убијања Срба, до расељавања и уништавања свих непослушних и „непоћудних” елемената.
Овој сулудој идеји први су били на удару Цигани и Јевреји, а пошто је у позадини овог страшног злочина, била економска пљачка и израбљивање – ту су се као екзекутори-извршиоци одмах нашли сви криминални типови усташке емиграције из квислиншке Независне Државе Хрватске као и белосветско криминално подземље.
Овде ћемо се задржати прво на страдању Рома – Цигана.
Највећи део Цигана у Срему одавно је оставио стари номадски-чергарски живот. Многи су се окућили, становали у селима, а многи су већ имали мале поседе, бавили су се земљорадњом као сопствени пољопривредници или пољопривредни односно рибарски радници. Већина је још увек трговала коњима – џамбаси, палили угаљ, правила корита и варјаче, па ковачи и котлари. Посебан углед међу њима уживале су оне циганске породице, из којих су од рођења излазили посебно надарени музичари, који су се непрестано усавршавали на виолини, тамбури, гитари и хармоници и били расадници све нових и Народних песама и игара. Школовали су гласове и учили ноте, а њихове „Банде» музичара увесељвале су песмом и сврком госте у најбољим кафанама и ресторанима Руме, Шида, Сремске Митровице, Винковаца, Вуковара, Осијека, Валпова, Пожеге, Сомбора, Бачке Паланке, Илока, Новог Сада, Србобрана, Инђије, Старе Пазове итд.
Са окупацијом, са окупаторским немачким трупама, стигли су педантно и у танчине израђени планови за уништавање Цигана. Разбојничке работе прихватили су се у Срему од првог дана формиране усташке власти понегде потпомогнуте од домаћих Немаца -Културбундоваца.
Прва мера била је увођење полицијског часа, па онда забрана кретања свима Србима, Јеврејима и Циганима и видно обележавање свих Јевреја белом траком око руке са Соломоновим словом на траци. Цигани су обележавани жутом траком. Мушкарци, жене и деца морали су траку носити око руке, а коњи и стока око врата и репа. Било је управо смешно како су цигани џамбаси окитили своје коње и кола не само са тракама, него и са жутим кићанкама нарочито у корену коњског репа. Изгледало је као да се жели да се исмеје ово настрано наређење. Други Цигани чергари, коритари, ковачи, котлари и угљари нису прихватили ово обележавање, скривали су се по шумама и забаченим селима, али и од њих је мали број дочекао ослобођење, јер је окупација дуго трајала, па су и те групе, једне раније, друге касније падале Усташама у руке.
А сви остали, који су носили жуте траке и остали у варошима и селима, морали су плаћати посебан порез – да постану пуноправни грађани Независне Државе Хрватске. Осим тога били су свакодневно на присилном „добровољном раду»,где су радили најтеже и најпрљавије физичке радове потпуно бесплатно а уз своју храну и одело.
Па и то би се издржало да није било оног пореза, за који је висину одређивао надлежни усташки функционер према сопственој оцени имовног стања обесправљеног лица. Ако се Циганин уплаши и уплати одређену своту – буде неко време миран, а онда добије позив на нову своту и све тако редом, док једнога дана непосустане, јер више заиста нема. Зато одмах бивао хапшен, мучен и поново пуштен на слободу да набави одређену своту. А ако и тада не донесе одређени „порез» тада би га терали у логор, одакле се више никада ниједан Циганин није вратио.
Све је то тако ишло до јуна 1942. године, када су извршене у тајности припреме да се једне ноћи (Цигани изненаде, сви покупе и отерају у Логор смрти Јасеновац. По посебном задатку позвани слу лично сви котарски предстојници) са територије Срема у Усташку жупу Вука, у Вуковар, где су од поджупана Луке Аждајића детаљно обучен како да направе спискове свих Цигана, како да организују тајност овога посла, како да саставе оружане групе које ће у исти час опколити сва циганска насеља и куће где Цигани живе, како ће осигурати да ниједан Циганин не побегне. Саопштиће им да ће их жељезницом бесплатно одвести у њихову постојбину Румунију, да је Румунија Хитлеров савезник, да ће тамо живети без трака, без присилних радова, слободно, а после рата, ако баш хоће, могу се вратити натраг. А све се ово односило на Цигане Православне вере, који су себе сматрали Циганима -Србима. На мађарске Цигане Римокатоличке вере, који су се тада као свирачи нашли у Срему ова хајка се није односила.
По повратку котарски претстојноци сви су до танчина извршили потребне предрадње, а једино је котарски претстојник Швугер овај задатак свесно занемарио и сви Цигани који су се критичног дана затекли у Земуником котару, остали су поштеђени.
Сви остали котарски предстојници у Срему уз активно суделовање жупског редарства Жупе Вуке у Вуковару са шефом, помоћником шефа и агентима (Бранимиром Ђурковићем, Матијом Трговчевићем, Драгутином Мајценом, Отмаром Шалдом, Стјепаном Блажековићем, Јанком Сељаном, Антом Омрченовићем, Николом Барановићем Миливојем Штосом, Иваном Ходаком, Антом Жуљевићем, Божом Поњевићем, Марко Месићем и Никола Грубишићем, представљали су руководеће чланове и уз помоћ усташких логора у котарским местима и устшких станова у селима спровели су масовно хапшење свих Цигана настањених у Срему. Као оружану пратњу поред Усташа, били су припадници Дојчеманшафта, те жандари, пандури, а понегде и чувари поља.
Велики жупан за Срем био је тада др Јакоб Еликер са седиштем у Вуковару, котарски предстојник за котар Вуковар био је Владимир Шипуш, инжењер Ото Шубенфол био је гаулајтер, а Јакоб Хамедер ортслајтер за Вуковар.
У Винковцима је био котарски претстојник и шеф редарства Иван Тољ, Хенрих Хофман био је ортслајтер за Ђелетовце и Винковачке Бановце, Алојз Злох био је ортслајтер за Старе и Нове Бановце.
У Шиду је био котарски претстојник Никола Илић са котарским приставом Бранком Чивићем, др Ђуром Вујићем логорником, Јосом Шуком таборником, Андријом Фолвајтером из Шидских Бановаца крајслајтером, Петром Лауфером из Шида ортслајтером за Шид, Јосипом Келером ортслајтером за Моровић, Јоханом Штуцом ортслајтером за Бапску и Матијасом Енгом ортслајтером за Шидске Бановце.
У Илоку је деловао котарски претстојник Фрања Микуланди са логорником др Бранимиром Сушићем и табрницима у Нештину Пиштом Бачом, у Илоку је био Ивица Матковић, у Ердевику, Бингули и Љуби мр Звонимир Плешко, у Визићу и Ђипши Пера Цингл и Пера Звонаревић. Крајслајтер је био Фердинадд Книзл.
У Сремској Митровици котарски претстојник је био Здравко Јежић са логорником Андријом Крзмановићем, таборником Матом Ципријановићем за Сремску Митровицу, за Чалму Лука Гојевић, за Дивош Паја Заводски, за Вишњићево је био ортслајтер Фрања Гиндер а у Сремској Митровици Фрања Бриндл.
У Руми је био котарски претстојник Фридрих Хондл са логорником Ђуром Црљен и крајслајтером Александром Риегом, таборником Бутина Јосипом из Платичева и шефом свих немачких полиција Антоном Бауером као и Ходина Вилимом за Руму као и ортслајтером Виктором Фирстом за Руму.
У Иригу је био котарски претстојник Драгутин Бардић са логорником Томиславом Штиглићем и таборником Иваном Петрила те Матијом Хладни. Домаћих Немаца у овом котару није било.
У Сремским Карловцима котарски претстојник је био Оскар Бањац, а Карло Марас био је логорник, таборници су били Иван Смолчићу Новом Сланкамену, Никола Кризманић у Старом Сланкамену, а Конрад Мерц је био ортслајтер у Крчедину.
У Старој Пазови котарски претстојник је био Адам Ромеч, логорник је био Маријан Гец а таборник за Стару Пазову био је Мартин Крупински, у Бешки таборник је био Миша Петраковић, у Старим Бановцима таборник је био Никола Берта.
У време овог масовног злочина председници општина били су: Јоза Бухбиндер у Моловину, Михајло Гаугес у Ердевику, Јосип Јарабек у Илоку, Јакоб Цимер у Беочину, Никола Алексић у Јамени, Фрања Репергер у Сремској Рачи, Фрања Пејакић у Моровићу, Фрања Штока у Адашевцима, Фрања Узелац у Мирковцима, Андрија Црљен у Голубинцима, Антун Габрић у Шиду, итд.
Команду жандармерије сачињавали су: жандармеријски потпуковник Стјепан Виндакијевић, жандармеријски мајор Владислав Грчевић, мајор Гари, те жандармеријски наредник Јурај Меркаш – сви са службом у Вуковару, те жандармеријски мајор Маринко Карловић у Шиду.
Шефови испостава жупског редарства били су у Сремској Митровици, Сремским Карловцима, Петроварадину и Пазови: Еуген Гјурић, Рудолф Ретл, Вилко Горета, Габријел Багадур, Фран Грегурек, Рудолф Фелгер, Имро Брантнер, Карло Вагнер, Крунослав и Стјепан Иваниш. Сви побројани директно су учествовали у масовном хапшењу, беспримерном мучењу и страховитом масовном убијању око пет хиљада Цигана и назови Цигана из Срема. Ови назови Цигани били су из других националности већином Срби, које су логорници или таборндци из личних ранијих рачуна послали у сигурну смрт зато је број ухапшених достигао оволики број.
Групе похапшених отеране су у седишта котарева, у логоре ограђене жицом, а онда утоварени у марвене бломбиране вагоне и уместо у Румунију, одвежени су у Логор смрти Јасеновац.
У селу Моловину од старина живели су Цигани музичари – свирачи по презимену Фамилић. Из те велике породице један део се издвојио и настанио у селу Љуби, други део у селу Ердевику. Главнина је остала у Моловину, а из све те три породице Фамилића формирале су се свирачке и певачке дружине, које су радиле по Војводини и Славонији. Један део одселио се из Илочког среза и настанио се у Шиду, где је настала и дуго година, све до 1942. године, увесељавала циганска дружина Јаге Фамилића.
Чувени примаши Фамилићи били су Љуба звани Муга Моловинац, па Бошко Фамилић из Ердевика, Спаса, Милош, Бранко, Славко итд.
Када је почело систематско уништавање Цигана све свираче власти су протерале у завичајну општину. Како прича мештанин Станоја Папић никада од када постоји Моловин, мало село окружено Фрушкорским шумама Није било толико песме и свирке као од лета 1941. до лета 1942, када су сви моловински Цигани дотерани у Моловин и када им је забрањено да из села излазе.

СПИСАК ЦИГАНА ИЗ МОЛОВИНА НЕСТАЛИХ 1942 ГОДИНЕ

име и презиме, године старости

1. Фамилић Марко Зуркин 61
2. Фамилић Бела Маркова 52
3. Фамилић Ана Бранкова 42
4. Фамилић Рада Станков 43
5. Фамилић Роза Станкова 68
6. Фамилић Јошке Јован 42
7 Фамилић Зорка Јошкина 38
8. Фамилић Јоле Јошкин 14
9. Фамилић Лазар Јошкин 12
10. Фамилић Сока Петрова 45
11. Фамилић Стана Грујина 48
12. Фамилић Груја Грујин 8
13. Фамилић Јова Милошев 46
14. Фамилић Александар Милошев 24
15. Фамилић Катица Милошева 45
16. Фамилић Бранка Александар 20
17. Фамилић Љуба Зуркин 56
18. Фамилић Дика Љубина 50
19. Фамилић Мара Љубина 18
20. Фамилић Ангелина Љубина 26
21. Фамилић Милан Љубин 27
22. Фамилић Марко Јовин 61
23. Фамилић Лепа, Маркова 60
24. Фамилић Браца Марко 43
25. Фамилић Милева Брацина 40
26. Фамилић Пеја Бустеров 60
27. Фамилић Драга Пејина 68
28. Фамилић Бебе Пејин 32
29. Фамилић Мила Бебетова 30
30. Фамилић Славица Бебетова 14
31. Фамилић Бранко Бебетов 12
32. Фамилић Шандор Бебетов 10
33. Фамилић Маришка Бебетова 6
34. Фамилнћ Рајко Бебетов 4
35. Фамилић Јоца Бебетов 8
36. Фамилић Каја Шандоров 80
37. Фамилић Пера Сокин 18
38. Фамилић Марина Сокина 32
39. Фамилић Лала Маринина 10
40. Фамилић Милан Јошкин 5
41. Фамилић Никола Јошкин 18
42. Фамилић Вида Јошкина 10
43. Фамилић Вера Јошкина 4
44. Фамилић Нада Брацина 4
45.Фамилић Јошка Мишкин 70
46. Фамилић Писар Јошкин 42
47. Фамилић Голуба Писарова 35
48. Фамилић Душанка Писарова 12
49.Фамилић Драгица Писарова 7
50 Фамилић Ратко Писаров 3
51. Фамилић Драгица Писарова 5
52. Фамилић Рада Јолин 48
53. Фамилић Шуна Радина 47
54. Фамилић Љубица Радина 18
55. Фамилић Трифун Лазин 57
56. Фамилић Зорка Трифунова 45
57. Фамилић Маришка Трифунова 12
58. Фамилић Сава Трифунов 3
59. Фамилић Јанош Миланов – 55
60. Фамилић Даница Јаношева 54
61. Фамилић Милан Јаношев 25
62. Фамилић Маришка Миланова 25
63. Фамилић Душан Миланов 6
64. Фамилић Бошко Јаношев 18
65. Фамилић Шандор Јаношев 16
66. Фамилић Драга 80
67. Фамилић Тома Мишков 58
68. Фамилић Милка Тонина 50
69. Фамилић Драга Филипов 42
70. Фамилић Босиљка Драганова 40
71. Фамилић Милица Тушина 48
72. Фамилић Туша Филипов 55
73. Фамилић Силва Рачева 32
74. Фамилић Ранче Јовин 32
75. Фамилић Перса Јовина 52
76. Фамилић Голуба Миланова 35
77. Фамилић Милка 60
78. Фамилић Стева Радин 15
79. Фамилић Јоле Радин 20
80. Фамилић Спасоја Радин 12
81. Фамилић Маришка Радина 42
82. Фамилић Загорка Мећина 18
83. Фамилић Мећа Гаврин 36
84. Фамилић Катица Мећина 33
85. Фамилић Љуба Гаврина 58
86. Фамилић Гавра Јовин 58
87. Фамилић Никола Банов 5
88. Фамилић Никола Бошков 5
89. Фамилић Никола Банов 16
90. Фамилић Милан Филипов 21
91. Фамилић Мита Миланов 6
92. Фамилић Славко Лајошев 3
93. Фамилић Сока Миланова 14
94. Фамилић Стева Миланов 8
95. Фамилић Радмила Тушина 4

———————————————————————————————————————–

< Експозитуре анкетне комисије за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача за подручје шидског среза     Садржај     Прилог: Документација >