Ипак, трачак наде за породице жртава постоји јер је овај случај, како нам је потврђено, под лупом Тужилаштва БиХ, али и Тужилаштва за ратне злочине Србије.
Многи тврде да се тешко може очекивати да ће се овим случајем позабавити правосуђе Хрватске, али зато предмети постоје и у БиХ и у Србији.
“Предмет је у раду у Посебном одјељењу за ратне злочине Тужилаштва БиХ”, рекли су за “Независне” из Тужилаштва БиХ.
Тужилаштво за ратне злочине Србије такође води предмет за злочин који се десио у селу Бравнице, код Јајца, 13. септембра 1995. године.
“Предмет се налази у предистражном поступку”, рекао је за “Независне” Василије Сератлић, замјеник тужиоца за ратне злочине и портпарол Тужилаштва за ратне злочине Србије.
Милорад Којић, директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица, истиче да за злочин у Бравницама још нико није одговарао.
“Знамо да Хрватска не жели да процесуира своје држављане за агресију коју су извршили на Републику Српску, а онда и злочине које су починили над недужним цивилима, дјецом, старцима”, рекао је Којић за “Независне”.
Додаје да је хрватска власт забранила приступ архивама правосудним институцијама из БиХ. Подсјетио је и да је некадашњи премијер Хрватске Зоран Милановић рекао да правосуђе те земље неће примати “политичке” оптужнице, односно уступљено кривично гоњење против својих држављана.
“За њих је политичка оптужница нешто што је био у ствари злочин. Нажалост, правосуђе им се управо на такав начин и понаша и не жели да злочине процесуира”, истакао је Којић, те додао да овакав однос не може да допринесе помирењу ни суживоту.
Београдски адвокат Душан Братић раније је Тужилаштву за ратне злочине Србије поднио кривичну пријаву против хрватског министра одбране и потпредсједника Владе Хрватске Дамира Крстичевића, због сумње да је, с још неколико лица, одговоран за убиство 81 цивила српске националности у Бравницама.
Бивши командант Крстичевић је раније демантовао да је учествовао у злочину, те рекао да је његов ратни пут потпуно чист, а Братић поручује да евентуално кривично гоњење Крстичевића у Србији зависи од политичке воље у тој земљи.
“Ако би актуелна политичка власт у Србији исказала вољу да се закон примењује онако како гласи на свакога, и да нема изузетака, онда би Тужилаштво за ратне злочине у Београду морало да покрене кривични поступак против Крстичевића и осталих који су у тој кривичној пријави означени”, рекао је Братић за “Независне”, те подсјетио да је за овај злочин раније МУП РС поднио извјештај Тужилаштву БиХ.
Подсјетимо, у аутобусу и на запрежним колима, у колони која се према Јајцу кретала тог 13. септембра 1995. године, из ручне гранате и пушака убијен је 81 српски цивил. Међу жртвама је и осморо дјеце.
Извор: Глас Српске