Бабовић: Маркале прије 25 ГОДИНА режирао Алија Изетбеговић и Мустафа Церић

Данас се навршило 25 година од масакра на сарајевској пијаци Маркале, за шта су окривљени припадници Војске Републике Српске, иако је утврђено да не постоје докази да су пројектили испаљени са српских положаја.

Замјеник главног и одговорног уредника дневног листа „Вечерње новости“ Милан Бабовић рекао је за ТВ „Пинк“ да постоје чврсти докази у самом Хашком трибуналу да Срби нису починили тај злочин.

Он је подсјетио да је прије извјесног времена заштићени свједок, који је био тјелохранитељ Алије Изетбеговића, и за чије свједочење постоји транскрипт, рекао да је чуо разговор између Алије Изетбеговића и Мустафе Церића да се спрема масакр на Маркалама.

„Постоји налаз наших балистичара, који је рађен у сарадњи са колегама из Америке, Француске, Немачке, Чешке, Израела, да је физички било немогуће да граната долети са положаја које су држали Срби“, рекао је Бабовић.

Он је напоменуо да је тај догађај послужио пропагадној машинерији да се стигма баци на цијели српски народ, те подсјетио да је у то вријеме требало да буде потписан Лисабонски споразум, али да послије догађаја на Маркалама, од тога ништа није било.

Тјелохранитељ ратног лидера босанских муслимана Алије Изетбеговића рекао је раније, током суђења у Хагу ратном команданту Главног штаба Војске Републике Српске генералу Ратку Младићу, да су напад на Маркалама организовали Изетбеговић и бивши исламски вјерски поглавар Мустафа Церић, а спровели генерали такозване Армије БиХ.

Свједок под псеудонимом „ГРМ-116“ испричао је да је од 1992. до 1994. године био припадник специјалне јединице „Бисери“, у обезбјеђењу Предсједништва тадашње БиХ, те да је био присутан када је Алија Изетбеоговић одобрио напад на Маркале.

Он је навео да је идеја потекла од Церића, који је имао најснажнији утицај на Изетбеговића, а спровели су је генерали Сефер Халиловић и Мустафа Хајрулаховић звани Талијан, преноси ТВ „Пинк“.

„Њихов главни циљ био је да изазову интервенцију Запада на страни муслимана `изазивањем масовне патње` у Сарајеву и Сребреници“, навео је свједок и додао да је Церић „брзо убиједио Изетбеговића да је то исправно и да се жртве морају поднијети“.

Свједок је испричао да је план генерала био да се минобацач постави у правцу Шпицасте стијене, код села Мрковићи, „јер се знало да Срби тамо имају артиљерију која гађа често, тако да се та граната утопи у ту паљбу“.

„Био сам присутан када је Алија то одобрио“, додао је свједок.

Међутим, како је рекао, на сљедећем састанку Халиловић је извијестио да први покушај није успио, јер је граната пала на неки кров близу Маркала.

„Затим је за нови покушај чекано да на осматрачком положају Унпрофора буде иста посада са којом је постојао договор да не броје наше гранате. Алија им је рекао – покушајте поново. Они су отишли и ускоро смо чули шта је било с Маркалама“, изјавио је свједок „ГРМ-116“.

У случају експлозије на Маркалама, ријеч је о два одвојена напада на ову сарајевску пијацу у којима је живот изгубило више од стотину цивила.

Први напад се догодио 5. фебруара 1994. године, када је погинуло 68, а рањена 144 грађана.

Напад је поновљен годину и по дана касније, када је убијено 37, а повријеђено 90 цивила.

Хашке пресуде за ове злочине окривиле су Војску Републике Српске, иако је неколико независних тимова истражиоца указивало да не постоје докази да су пројектили испаљени са српских положаја.

Извор: СРНА