Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

ЈАДОВНИЧАНИ ПОРУЧУЈУ:

Тече 80-та година од почетка Покоља, геноцида почињеног над српским народом од стране НДХ. Осамдесет година од трагедије на Велебиту, личком пољу, острву Пагу. Ако Бог да, сабраћемо се 19. јуна 2021. код Шаранове јаме.

 

Македонско буре барута

Датум објаве: уторак, 22 маја, 2012
Величина слова: A- A+

Makedonija_protesti

Економска криза, велика незапосленост и недостатак перспективе плодно су тло за етничке сукобе, приjетње и немире.
Након недавних убоjстава двоjице Албанаца од стране македонског полицаjца коjи ниjе био на дужности, а касниjе и петорице Македонаца чиjи су убоjице ухићени, Македониjу jе захватио нови вал националистичких тензиjа и немира.

 

Наиме, македонски jе полицаjац 28. вељаче
устриjелио и убио двоjицу етничких Албанаца у граду Гостивару на сjеверозападу
земље. Медиjи су шпекулирали о разлозима убоjства; као могући мотиви спомињали
су се непосредна свађа око паркинга и уплетеност актера у дилање дроге. Но,
тамошња jавност наjвише се фокусирала на то што су убоjица и убиjени били
различите етничке припадности – услиjедили су двотjедни нереди и сукоби између
Македонаца и Албанаца. Ствари су се додатно захуктале након убоjства петорице
Македонаца у близини Скопља средином травња. Из ватреног оружjа убиjени су
четворица младића у доби од 18 до 23 године и jедан стариjи мушкарац. Убрзо
након тих догађаjа, Македонци су се окупили покраj мjеста убоjстава, блокирали
промет и захтиjевали да убоjице буду пронађени и ухићени. Каменовали су
аутобус, неколико особних аутомобила и кућа у коjима живе Албанци.

 

Сепаратистички ултиматуми

 

Услиjедила jе полициjска акциjа “Монструм”, у
коjоj jе судjеловало 800 македонских полицаjаца. У акциjи jе ухићено 30-ак
особа, а против петорице Албанаца подигнута jе казнена приjава за тероризам те
су задржани у притвору. У полициjском извjештаjу наводи се како су код
60-годишњакиње, коjа jе задржана у кућном притвору због сумње да jе судjеловала
у организациjи тих убоjстава, пронађени већа количина оружjа, радиостанице,
маскирне униформе и обиљежjа Ослободилачке воjске Косова. Одмах након немилих
догађаjа, министрица унутарњих послова Македониjе Гордана Јанкуловска апелирала
jе на медиjе да не подгриjаваjу ионако повишене тензиjе и да не оптужуjу
радикалне албанске скупине за почињена злодjела. Но, након што jе полициjска
истрага одвела управо у смjеру у коjем су шпекулирали медиjи и читава jавност,
министрица jе изjавила како полициjа има сазнања да су починитељи тих убоjстава
судjеловали у ратовима у Афганистану и Ираку, борећи се против НАТО-коалициjе.

 

Македониjа jе годинама у врло комплексноj
ситуациjи. Окружена jе сусjедима с коjима, благо речено, ниjе у наjбољим
односима. Учестали су спорови с Грчком око имена државе, Србиjом у вези с
аутокефалности Македонске православне цркве и Бугарском, чиjи радикали
оспораваjу постоjање македонског jезика и народа. Но, у посљедњем jе десетљећу
наjизражениjи сукоб с Албанцима, коjих према попису из 2002. има преко пола
милиjуна, односно око четвртине укупног становништва. Таj jе сукоб неколико
пута опасно заљуљао земљу и довео jе до понора грађанског рата. За увид у озбиљност
читаве ситуациjе довољно се присjетити догађаjа из 2001, када jе албанска
сепаратистичка групациjа Ослободилачка национална армиjа почела са систематским
насиљем и нападима на институциjе државне власти. Сукоби почињу код села
Танушевца на граници с Косовом, након чега интервенираjу снаге КФОР-а и
потискуjу сепаратисте према Тетову. Након шестодневног бомбардирања албанских
положаjа код Тетова, побуњеници су потиснути даље према Косову. Тек jе НАТО-ва
операциjа “Пресудна жртва” довела до разоружавања албанских сепаратиста и
прекида ватре. Коначни мир закључен jе Охридским споразумом, коjи jе измиjенио
македонски Устав и заjамчио много већа права и аутономиjу албанскоj националноj
мањини.

 

Како таj сукоб ниjе био само скуп спонтаних и
спорадичних изљева насиља, него систематски испровоциран у циљу прекраjања
државних граница, свjедочи врло развиjен сустав склоништа, логистичких база и
развиjене комуникациjе између албанских сепаратиста у Македониjи и Косова.
Самопрозване албанске организациjе за ослобођење не криjу своjу идеjу оснивања
велике или етничке Албаниjе. Таква би држава обухватила просторе Албаниjе,
Косова, диjелове Македониjе, Србиjе, Грчке и Црне Горе. Тако jе услиjед
недавних догађаjа Армиjа за ослобођење окупираних албанских земаља поручила македонскоj
Влади да се повуче из, према њиховом стаjалишту, колонизираних албанских
земаља. Споменута jе организациjа Македониjи поставила и ултиматум према коjем
ће – не буде ли у року од два тjедна удовољено њиховим захтjевима – почети с
нападима на македонску воjску и полициjу.

 

Хушкачко извjештавање

 

У оваквим ситуациjама, гдjе jе довољна jедна
искра да запали балканско буре барута, улога медиjа jе врло осjетљива и битна.
Не би био први пут на овим просторима да непрофесионалним, лажним и хушкачким
извjештавањем медиjи судjелуjу у распламсавању те искре. Тако су неки албански
интернетски портали лажно извиjестили о непостоjећоj изjави турског премиjера
Реџепа Таjипа Ердогана у коjоj изражава подршку своjоj “албанскоj браћи” и каже
да ће Турска, ако jе потребно, и воjно помоћи Албанцима на њиховом путу према
самоодређењу. Ова виjест, коjа то ниjе, могла би међу Албанцима додатно
оснажити осjећаj да jе сада вриjеме за дjеловање те да, након косовског
преседана, и Албанци у Македониjи имаjу подршку великих сила. Турску велик дио
Албанаца види као повиjесног савезника на Балкану против православних земаља.
Но, у Турскоj и Македониjа види савезника (обjе су земље чланице НАТО-савеза),
понаjприjе као политичког опонента Грчкоj с коjом се Македониjа спори око имена.

 

Националистичке групациjе у сусjедним државама
искористиле су овакво каотично стање за своjе циљеве и отварање неких
нериjешених питања. Тако бугарска новинска агенциjа Новините доноси текст у
коjем сугерира како jе боље подиjелити Македониjу одмах, него чекати веће
сукобе. У тексту, коjи су прениjели броjни портали у региjи, грубо се лицитира
с македонским државним границама.

 

Око 3.000 Албанаца просвjедовало jе у Скопљу
11. овог мjесеца због ухићења за коjа се тврди да су политички мотивирана. Приликом
тих просвjеда озлиjеђен jе jедан полицаjац и разбиjени су прозори на згради
македонске Владе. Македонски националистички кругови већ су пласирали тезу како
jе риjеч о хантингтоновском сукобу цивилизациjа, православне и муслиманске. Но,
ослањаjући се на повиjесно искуство недавних ратних сукоба на Балкану, доjам jе
да jе овдjе ипак риjеч о партикуларним интересима поjединаца и друштву коjе под
манипулациjама и притиском не може разлучити да би додатно поjачавање тензиjа
одвело у сукоб погубан за све.

 

 

Извор: novossti




Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top