Мајски покољи Срба на Петровој гори

Јарак „Метаљка“ само jе jедно од многоброjних стратишта на Петровоj гори, подсјећају из Удружења „Јадовно 1941.“.

У своjоj књизи „Радио сам своj сељачки и ковачки посао“ Ђуро Затезало наводи свjедочанства о овим злочинима.

Свjедочанство Ђуре Студена о масакрирању српских избjеглица у Петровоj гори у маjу 1942. године Затезало је записао 21. априла 1961. године. Тада jе Студен имао 32 године и трпио је тешке болове од задобиjених рана усташким ножем.

„Свезане су нас усташе повеле преко луке Калови. Мислио сам, па воде нас у Воjнић. Али нас окренуше опет у шуму у jедан jарак под такозвану `Метаљку`. Тек што смо сишли у таj jарак сjевнули су усташки ножеви. Они на рукама, мало заокренути. Настао jе смртоносни jаук нас дjеце и запомагање маjки и бака“, свједочио је Студен.

Усташе су 13. маја 1942. године поклале 28 жена и дјеце на Петровој гори, у предјелу Калови, на Кордуну.

Свједочења преживјелих о овом страшном злочину објављена су у књизи „Котар Војнић у Народноослободилачком рату и социјалистичкој револуцији“.

У књизи је наведено да је преживјела Љуба Михајловић реклa да су 13. маја 1942. године Срби, заједно са женама и дјецом, избјегли из Купленског у дијелове Петрове горе.

„На једном пропланку шуме усташе су ухватиле нас четири. Моју мајку Стану су боли у очи и резали јој врат ножем као јагњету. Клали су нас у једном јарку, кроз који протиче вода, која је била сва крвава“, свједочила је она.

Усташе су заклале и њену осамнаестогодишњу сестру Милицу, док су десетогодишњу сестру Анку страшно мучили.

„Ја сам тада имала 21 годину. Имала сам гушу на врату па ме нису хтјели резати преко ње него су ме боли ножем између лопатица по леђима и тукли ме кундаком и цијеви по глави. Кад су нас измрцварили и исклали, отишли су пјевајући“, рекла је Љуба Михајловић.

Извор: