Пуповац: Дјечји логори – злочин геноцидног павелићевог режима

Предсjедник Удружења „Јадовно 1941.“ Душан Басташић оциjенио jе да одсуство представника наjвиших хрватских институциjа на комеморациjи у Сиску, на мjесту страдања више од двиjе хиљаде српске дjеце током злогласне НДХ, указуjе на то да се процес суочавања са злочиначком и мучном прошлошћу из Другог свjетског рата у Хрватскоj тешко одвиjа, али да се кад-тад мора покренути и завршити.

„Предсjедник Хрватске Иво Јосиповић, као и премиjер Зоран Милановић, нису нашли за потребно да пошаљу барем изасланика на комеморациjу, одржану у суботу, 6. октобра, на дjечиjем гробљу у Сиску. О комеморациjи нису извjестили ни водећи хрватски електронски медиjи“, рекао jе Басташић за Срну.

Он сматра да се тиме потврђуjе оцjена предсjедника Српског народног виjећа /СНВ/ Милорада Пуповца да jе у Хрватскоj на дjелу политика сjећања коjа jе слиjепа и глува за страдање српске дjеце у вриjеме владавине геноцидног режима, какав jе био усташки режим Анте Павелића.

„Потврдила су се и наша очекивања да ће Пуповчева спремност да догађаjе у НДХ у Другом свjетском рату назове правим именом у хрватскоj jавности покренути читаву буру негодовања и осуда, али и оспоравања трагичних догађања на том подручjу приjе 70 година, чиjи су злочиначки актери били припадници хрватског народа“, каже Басташић.

Према његовим риjечима, чињеница да jе НДХ законском одредбом из 1942. године основала концентрационе логоре за дjецу, од коjих jе наjвећи био онаj у Сиску, сама за себе говори о карактеру Павелићевог режима.

„На такозваном дjечиjем гробљу, ледини под коjом леже тиjела наjмање двиjе хиљаде српских малишана умрлих од глади и болести у нељудским условима сисачких казамата, коjе нико тамо ниjе сахранио, него само затрпао земљом, данас готово да и нема спомен-обиљежjа. Неколико малих, округлих камених плоча, случаjном пролазнику никако не могу указати да се налази на мjесту стравичних догађања“, рекао jе Басташић.

Предсjедник СНВ-а Милорад Пуповац рекао jе на комеморациjи у Сиску да хрватска власт, баш као и jугословенска приjе ње, пажњу посвећуjе само „побjедама“ и да нема довољно слуха за жртве.

„Ниjе било простора за сjећање на оне коjи су били жртве jедног геноцидног режима, какав jе био онаj Павелићев, коjи ниjе презао ни од тога да уништава не само одрасле, него и дjецу. Зато jе за нас данас болна чињеница да ни 17 година од рата, у коjем су страдали и припадници хрватског и српског народа, нема довољно простора у службеноj политици сjећања на страдања, звjерства и карактер режима од 1941. до 1945. године“, рекао jе Пуповац.

На дjечиjем гробљу у Сиску, гдjе су сахрањени српски малишани страдали у логорима у овом хрватском граду од 3. августа 1942. до 8. jануара 1943. године, у суботу jе служен парастос и одржана комеморациjа страдалима.

Комеморациjу су организовали СНВ и Виjеће српске националне мањине града Сиска како би се одала пошта страдалоj српскоj дjеци.

Усташко-њемачки логор у Сиску основан jе 3. августа 1942. по завршеним операциjама на Козари и Шамарици. У свом jе саставу имао и посебан логор коjи се службено називао „Прихватилиште за дjецу избjеглица“.
Дjечиjи логор у Сиску, наjвећи те врсте у НДХ, налазио се под покровитељством „Женске лозе усташког покрета“ и „Усташке надзорне службе“. Непосредно управљање „дjечjим прихватилиштем“ било jе у рукама усташе Антуна Наjжера, љекара по струци.

Логор jе био лоциран у неколико обjеката у граду: згради бившег Југословенског сокола, тзв. Соколани, дворани женског самостана Светог Винка, магацину солане Раjс, згради Гучи, основноj школи у Новом Сиску и тзв. Карантени, односно jедноj од шест барака сабирног логора.

Дjеца су овдjе, па и она наjмања, стара неколико мjесеци, морала лежати на поду, тек са танким слоjем сламе, без одjеће и покривача.

Први транспорт у Сисак jе стигао 3. августа 1942. са укупно 906 дjеце. Дан послиjе долази jош 650 малишана, а у трећоj групи, коjа jе у Сисак допремљена 6. августа, налазило се 1.272 дjеце.

У Теслићевоj стаклари и у новоподигнутим баракама, тзв. Карантени, налазио се општи сабирни логор за мушкарце, жене и дjецу. Овдjе jе током августа и септембра 1942. од родитеља коjи су одабирани за присилни рад у Њемачкоj одузето 3.971 диjете.

Тако jе од 3. августа 1942. до 8. jануара 1943. у Сиску било заточено 6.693 дjечака и дjевоjчица, Срба са Козаре, Баниjе, Кордуна и из Славониjе.

Извор:

Везане виjести:

Дjечjи логор у Сиску 3.08.1942. – 8.01.1943.

Логори Цапраг и Сисак