Ljotić upozoravao na „nesrbijance“

Nedićevi naslednici među dokumentacijom otkrili dva pisma vođe „Zbora“ njihovom pradedi. Dragi Jovanović tvrdio da je advokat iz Smedereva politički stvorio Nedića

TRAGAJUĆI za dokumentacijom potrebnom za proces rehabilitacije ratnog premijera Srbije Milana Nedića, njegov praunuk Aleksandar naišao je na dva pisma Dimitrija Ljotića, advokata iz Smedereva, ministra pravde u vladi Petra Živkovića i vođe pokreta „Zbor“ njegovom pradedi. Ova pisma, kako kaže, nemaju vrednost u postupku, ali su zanimljiva jer za njih nije znala ni rodbina.

Prvo pismo datirano je na 25. jun 1940, a drugo na 11. septembar iste godine. U prvom on izveštava Nedića, u to vreme ministra vojske i mornarice u vladi Cvetković – Maček, da izveštaji koji „dolaze iz nesrbijanskih jedinica pokazuju“ da je moral u vojsci jako nizak.

„Po mom mišljenju, mi ćemo izgubiti i srbijanski deo vojske ako se ti ne rešiš na radikalne mere. Moraš poći od istine da se od svačega pita ne pravi, pa svaki, a naročito ne hrvatski, godinama trovani i na mekuštvo i boljševizam gurani narod, nije i ne može biti vojnik…“

U drugom pismu izveštava ga o „podrivačkim“ imenima u vojsci. Pominje generala Jovana Aćimovića u Nišu, koji otvoreno propoveda komunizam, kao i aferu oko izvesnog generala „lopova“, koji je ilegalno ušao u posao prodaje oružja, vredan 16 miliona dinara, sa Jevrejinom Aleksandrom Špicom. General je trebalo da dobije mito od 800.000 dinara.

U istom pismu navodi i majora Tomića, iz baze u Daruvaru, kao čistog frankovca – pavelićevca, kao i bivšeg robijaša Dimitrija Čkatrovića, osuđenog na 10 godina u Skoplju, koji je privatno protežirao u vladi.

„Ovo samo da znaš, da vidiš čemu vodi sporazum koji ovoj zemlji donosi propast i rasulo, i koji smo mi dobili blagodareći savetima iz Londona. Seti se pritom onog izveštaja o putovanju dr Olge Maček u Sofiju i Carigrad i njenim sastancima sa makedonstvujuščim u Bugarskoj i u carigradskoj bolnici što sam ti preko pukovnika Masalovića dostavio,“ piše Ljotić.

Iz zapisnika koji su ostali posle saslušanja bivšeg upravnika za grad Beograd i šefa specijalne policije Dragog Jovanovića ispada da je Ljotić čak progurao Nedića za premijera.

Jovanović je tvrdio da je Nedić i veze sa Nemcima stekao pre rata, upravo u vreme kada je u štampariji Ministarstva vojske publikovao ilegalni bilten Ljotićevog „Zbora“. Po Jovanoviću, Ljotić je bio glavni čovek za Nedićev ratni marketing. Zanimljivo je i da je on posredovao u susretima Nedićevih ljudi i ljudi Draže Mihailovića.

– Nedić nije bio marioneta u Ljotićevim rukama – tvrdi njegov praunuk. – Mada rođaci, oni su se razlikovali: Ljotić, inače oženjen Hrvaticom, bio je političar i projugosloven do pada države, a moj pradeda vojnik i Srbin. Nedić je radio za dobrobit srpskog naroda, a Ljotić u korist svoje ideologije.

Po rečima istoričara Bojana Dimitrijevića, Ljotić jeste imao uticaj na Milana Nedića:

– On je sebe smatrao samo pomoćnikom za određene delatnosti i nikako nije dovodio u pitanje Nedićev autoritet i primat. I jedan i drugi su prošli Solunski front i albansku golgotu i iz toga izvukli jedan cilj – spasiti srpski narod.

SIVA EMINENCIJA
– LjOTIĆEV pokret i Ljotić bili su od početka okupacije ekskluzivni. Oni su smatrali da je nastupio momenat da se sve pripremi za definitivno preuzimanje vlasti… Ljotić ostaje po strani u ulozi sive eminencije, ali tako da se svuda oseća, a ipak da se sačuva u rezervi kao ideolog i vođa – svedočio je Dragi Jovanović.

V. CRNjANSKI SPASOJEVIĆ, Večernje NOVOSTI