Престаните да неутемељено употребљавате поjам холокауст, немате право на то – поручио jе данас политичарима у БиХ Арие Ливне, специjални представник Свjетског jевреjског конгреса за бившу Југославиjу.
„Хушкање зарад манипулативних политичких циљева не даjе дугорочне и одрживе резултате, а одговорност доприноси разумиjевању и компромису“, изjавио jе Ливне Срни.
Он упозорава да се пречесто ратни злочини, праћени измjенама етничке структуре извjесног поднебља, па и оних по наређењима мjесних команданата, пореде са холокаустом jевреjског народа у Другом свjетском рату и закључуjе да нема никакве основе за то.
„Немам намjеру улазити у непотребну терминолошку дискусиjу око проблема злочина у Сребреници. Да ли jе у Сребреници, те у неким другим мjестима у БиХ, током крвавог периода грађанског рата, извршен ратни злочин, етничко чишћење или геноцид, питање jе коjе се не може риjешити медиjским полемикама“, наводи Ливне.
Он каже да jе протекло вриjеме од ратних збивања прекратко, а ране jош нису залиjечене.
„Сви – и Срби и Хрвати и Бошњаци и остали оплакуjу своjе страдале. Још се нису стекли услови за приступање разумном, ванакадемском разматрању свега што се десило“, наводи Ливне, коjи jе уз стручног савjетника Представништва Републике Српске у Израелу Александра Николића веома заслужан за све присниjе приjатељске односе између Српске и Израела.
Према риjечима Ливнеа, холокауст jе jединствена историjска поjава са коjом се не могу поредити злочини против човjечности и злочин геноцида, jер jе геноцид био само jедан аспект холокауста.
„Дехуманизациjа жртве током економског, психичког и коначно физичког уништења настављана jе постхумно. Полеђина jоj jе била идеолошка, базирана на расноj идеологиjи, а егзекуциjа индустриjски планирана. У завршници jе била потпуно ирелевантна национална, политичка, полна, старосна, па и вjерска припадност /оних коjи су се покрстили/ жртава. Есенс доктрине био jе у томе да нестаjањем Јевреjа нацизам чини добробит човjечанству“, поjашњава Ливне.
Он наглашава да jе поjам холокауста настао поводом уништења шест милиона Јевреjа широм Европе, те диjелом и Сjеверне Африке и да jе jевреjски народ jедини коjи има право да употреби поjам холокауста.
Ливне подсjећа на план тоталног искориjењивања jевреjског народа из Европе – све до посљедњег Јевреjа – из земаља њиховог милионског присуства /СССР и Пољска/, па до земаља у коjима их jе било свега неколико стотина /Португал, Норвешка и друге.
У континутираним злочинима, наводи он, било jе примjера када су намjенски упућивани ратни бродићи да покупе jедног jединог Јевреjа са поjединог од грчких острва у Егеjском мору.
У контексту аналогиjе тражења извињења од предсjедника Републике Српске Милорада Додика, са извињавањем њемачких политичара jевреjском народу протеклих 60 година, сенатор Српске Ливне каже да jе Додик већ више пута осудио злочине у Сребреници и другим мjестима БиХ, коjе су починиле све зараћене стране.
„Предсjедник Републике Српске Милорад Додик недвосмислено jе и у више прилика изjавио да осуђуjе злочин у Сребреници и у свим другим мjестима БиХ од стране свих зараћених страна и поjединаца, те да сви осумњичени мораjу бити процесуирани. Коначно, желим да подвучем да jе смисао мог реаговања захтjев да се jедном за свагда престане неутемељено употребљавати поjам холокауст. Немате право на то!“, закључио jе Ливне.
Он каже да jе тачно да су предсjедници демократске Њемачке и Хрватске изражавали жаљење због злочина у Другом свjетском рату.
„Сад jе вриjеме кад jе будућност jасно пред нама као прилика. Осjетљивост и одговорност, правда и помирење – ту се не ради само о признавању властитих недjела и извињењима. Ради се и о исправљању неправди гдjе год jе то могуће“, преноси Ливне риjечи Јосиповића у израелском Кнесету.
У разговору са новинаром Срне он подсjећа на страдање Јевреjа у Европи, као и на податке о страдању Јевреjа у земљама бивше Југославиjе.
Ливне наводи да jе 29. новембра 1941. године СС-обергрупенфирер Раjнхард Хаjдрих, шеф главног безбjедносног штаба Трећег раjха и гувернер Бохемиjе и Моравске, послао путем одjељења ИВ-Б-4 СС-а, на чиjем jе челу стаjао по злу познати Адолф Аjхман, позив на конференциjу о „коначном рjешењу jевреjског питања“ групи руководилаца СС-а задуженим за егзекуциjе, те службеницима из државног апарата.
Конференциjа jе одржана 20. jануара 1942. у Гросен Ванзеу, берлинском предграђу, и jасно jе да на њоj нису учествовали доносиоци одлука, већ предводници планирања егзекуциjа. Очигледно, одлуку jе донио сам државни врх приjе конференциjе. Тиме jе Хаjдрих постизао два циља: наjприjе jе утврђивао своj положаj лидера у депортовању и уништењу Јевреjа, а потом и потпуно укључивање државног апарата и партиjе у то.
„Тиме ова конференциjа темељно представља одлуку државе о планском и систематском уништењу jедног народа. Штавише, суноврат елементарних људских приступа довео их jе до дискусиjа о судбини потомака из миjешаних бракова до другог кољена. Аjхман jе тада подиjелио jевреjско присуство на европском континенту на оне под чизмом Трећег раjха и оне у земљама колаборациjе и отпора Раjху“, истиче Ливне.
Он сматра да, ипак, без свестране помоћи квислинга широм окупиране Европе, већине њемачких земаља савезница, те њених сателитских творевина, као нпр. НДХ, не би ни савршена њемачка машина за уништавање могла да изврши своj задатак на тако стравично прецизан начин.
Ливне подсjећа да jе у НДХ, указом Главног усташког стана, већ од 22. априла 1941. започела чистка Јевреjа, уз Србе и Роме, из привреде и jавних служби.
„Забрањено jе становање у сjеверном диjелу Загреба, руше се синагоге, а 30. априла 1941. проглашени су расни закони, пренесени из нацистичких Нирнбершких закона из 1935. године: Законска одредба о расноj припадности, Законска одредба о држављанству и Законска одредба о заштити ариjевске крви и части хрватског народа“, додаjе Ливне.
Он наводи да jе проглашено да jедино особе „ариjевске“ крви могу бити хрватски држављани, а забрањени су бракови између Јевреjа и особа „ариjевског“ пориjекла.
У jуну слиjеди законска одредба о заштити народне и ариjевске културе хрватског народа, коjа забрањуjе Јевреjима свако учешће у раду организациjа и установа друштвеног, омладинског, спортског и културног живота.
„Наjзвjерскиjа масовна убиjања услиjедила су у логорима, међу коjима jе централни био систем логора смрти Јасеновац. Ваља нагласити да jе убиjање Јевреjа у НДХ почело већ током успостављања усташке власти, дакле далеко приjе одлуке о „коначном рjешењу“ у Ванзеу“, каже Ливне.
Он истиче да jе формирање 13. оружане брдске СС „Ханџар дивизиjе“ и учешће диjела босанских муслимана у њоj, додатно усложило постоjећу критичну ситуациjу.
Према његовим риjечима, лидерска увезаност jерусалимског великог муфтиjе хаџи-Мохамеда Амин ал Хусеиниjа додала jе овоме и шири карактер `коначног рjешења` и довело у опасност Палестину, имаjући у виду положаjе генерал-фелдмаршала Ромела у Сjеверноj Африци.
На почетку окупациjе Србиjе поjавили су се сарадници окупатора, недићевци и љотићевски фашисти, коjи су у великом броjу сарађивали у лову на Јевреjе, Србе Моjсиjеве вjере, те их потурали међу првима у њемачке квоте одмазди.
„Само захваљуjући тоj сарадњи и сарадњи фолксдоjчера, СС генерал-маjор Харолд Турнер jе могао да поносно прогласи Београд за `Judenrein / Judenfrei Stadt`, као први у Европи“, наводи Ливне.
Приредио Дарко Терзић