Lek za ustašofiliju

Čudila se ovih dana hrvatska predsednica Kolinda Grabar Kitarović što se pridaje značaj paradi ustaša i poklicima „Za dom spremni” koji su se nedavno orili sa zagrebačkog Trga bana Jelačića. Umesto toga, kaže, „trebalo se zgroziti na šestoj ili sedmoj stranici nekog lista ili u desetom minutu dnevnika”. Da je tako bilo, onda valjda ni Srbija ne bi imala argument da, kako je rekla, „potencira neko puzajuće ustaštvo” u Hrvatskoj.

Problem je, međutim, što je skup crnokošuljaša bio samo jedan u nizu izliva ustašofilije u Hrvatskoj koji ovu zemlju drmaju mesecima. A vrlo često svoju ulogu u svemu tome imala je upravo i šefica hrvatske države. Ona je bila ta koja se slikala sa raširenom zastavom sa ustaškim grbom, a onda je u jeku polemike o tabli sa ustaškim napisom u Jasenovcu o čemu su se izjašnjavali svi, od članova vlade do istoričara i običnog sveta – „glasno ćutala”.

Ovih dana smo na kraju ipak čuli njen stav da je vlada bila u pravu što tablu nije skidala i „objašnjenje” da to što na njoj stoji napis „Za dom spremni” nikako ne bi trebalo povezivati sa Drugim svetskim ratom, već sa odavanjem počasti borcima domovinskog rata. Ali, tu se ne iscrpljuje spisak. U Šibeniku je zatvorena izložba o holokaustu koju je finansirao muzej Ane Frank iz Holandije jer joj se usprotivio direktor škole u kojoj je bila otvorena pošto je predstavljala ustaše kao ubice. Optužbe za povampirenje ustaštva koje iz redova jevrejske i srpske zajednice zbog svega ovoga učestalo stižu na adresu hrvatskih zvaničnika čini se da nisu ni najmanje zabrinule tamošnju vlast.

Možda je nije zabrinula ni tužba koju su preko američke ambasade ovih dana dobili od jedne grupe Jevreja, Srba i Roma koji žive u SAD, a koji kao žrtve ili potomci žrtava ustaških logora traže naknadu štete od Hrvatske kao pravne naslednice NDH. Pravno gledano, današnja Hrvatska možda i nije naslednica NDH, ali je, nažalost, mnogo puta pokazala da se mnogih „vrednosti”, te kvazidržave, ipak, nije odrekla.

U jednom čikaškom sudu će se, dakle, raspravljati o ustaškim zločinima, što bi, bez obzira na ishod procesa, trebalo da bude satisfakcija za žrtve ovih zločina kao i njihove potomke. Više od toga nije moguće. Ni oni kao, uostalom, ni nacisti, nažalost, nikada neće biti osuđeni pa ni optuženi za genocid. U očima prava, Jasenovac kao ni bilo koji drugi logor smrti i njihovi upravnici nikada neće biti krivi za najteži zločin jer je tek 1948. godine doneta Konvencija o genocidu. U očima čovečanstva je nešto sasvim drugo.

Dakle, i ukoliko uspe da ospori pravnu vezu sa zloglasnom NDH, današnja Hrvatska definitivno ne može pobeći od svoje neslavne prošlosti. Pre svega, svojom zaslugom. Zato bi možda umesto što optužuje druge da je kleveću, bilo bolje da pokuša da problem reši sama sa sobom.

Autor: Jelena Cerovina

Izvor: POLITIKA

Oznake: Kolinda, Za dom spremni, puzajuće ustaštvo, NDH, tužba

Vezane vijesti:

Loša mera hrvatstva | Jadovno 1941.

Kolindin izvoz fašizma u Srbiju | Jadovno 1941.

Izložba o Ani Frank povučena iz škole u Šibeniku | Jadovno …

Zagreb: Marš „ustaša“ u znak podrške Trampu (video) | Jadovno …