„ЛЕГИТИМНЕ МЕТЕ“ У ВИДНО ОБИЉЕЖЕНОМ САНИТЕТСКОМ ВОЗИЛУ?!

Биланс крвавог пира – 42 убиjена воjника и цивила, и то у Дому ЈНА jедан, Радничком универзитету „Ђуро Ђаковић“ три, на Скендериjи 14, Добровољачкоj улици девет и на другим локациjама у Сараjеву 13…

Колона возила ЈНА била jе под пратњом УНПРОФОР-а

Приредио: Огњен БЕГОВИЋ

Гордана, сестра убиjеног Обрада Гвозденовића, коjи jе у чину потпоручника био у служби при Команди Друге воjне области ЈНА у Сараjеву, у свом свjедочењу истиче да се Команда не може сматрати борбеном воjном jединицом, већ се ради о – административноj jединици.

„Моj брат Обрад убиjен jе 2. маjа 1992. године у видно обиљеженом санитетском возилу ЈНА док се кретао из Воjне болници према Дому ЈНА заjедно са медицинским особљем.

Сматрам да jе истрага у овом предмету започела са великим закашњењем, да jе вођена нестручно, непрофесионално и тенденциозно, а све с циљем заташкавања трагова, односно неутврђивања свих потребних и релевантних чињеница коjе би довеле до оптужења осумњичених лица за оваj злочин“, наводи Гордана.

Она категорично одбацуjе констатациjу Тужилаштва БиХ да jе током истраге утврђено да су погибиjе и рањавања припадника ЈНА, а међу њима и њеног брата Обрада, настале као резултат „законитих радњи због тога што су жртве у моменту када jе на њих отворена ватра представљале `законите мете`“.

Гордана ову одлуку смата наставком стварања мита о припадницима оружаних снага БиХ као припадницима „побjедничке ослободилачке воjске“, с jедне стране, а припадника ЈНА, као агресора и окупатора.

Гордана подсjећа да почетком маjа 1992. године у БиХ ниjе проглашено ратно стање, те да се ЈНА ниjе могла сматрати „страном окупационом силом или агресором“, како jе у то вриjеме називана.

Чак jе и Споразумом о сукцесиjи имовина бивше ЈНА праведно расподиjељена између свих шест бивших република СФРЈ.

Према њеним риjечима, Тужилаштво БиХ све ово вриjеме било jе под великим политичким притисцима, не само моћних политичких кругова из Федерациjе БиХ, него и под утицаjем и снажним политичким притиском такозване међународне заjеднице на челу са САД.

Гордана сматра да су под истим притисцима били и судови у Енглескоj, односно Аустриjи, приjе доношења одлуке о изручењу Еjупа Ганића, односно Јована Дивjака Србиjи.

И Тужилаштво БиХ било jе под истим притисцима приликом доношења других одлука о обустави истраге као што jе на примjер обустава истраге у случаjу „Тузланска колона“, гдjе jе 15. маjа 1992. године, по истом сценариjу, нападнута колона возила ЈНА у повлачењу.

Иста ствар jе и са jедним од команданата такозване Армиjе БиХ генерала Атифа Дудаковића, jер се са истрагом одуговлачи, односно не проводи се годинама.

Сличне ставове заступа и Богдана Томовић, маjка Здравка Томовића, коjи jе убиjен током напада такозване Армиjе БиХ и паравоjних jединица на конвоj ЈНА у Добровољачкоj улици, 3. маjа 1992. године.

„Сматрам да jе истрага у овом предмету започела са великим закашњењем, да jе вођена нестручно, непрофесионално и тенденциозно, а све с циљем да се заташкаjу трагови, односно да не буду утврђене све релевантне чињенице коjе би довеле до оптужења осумњичених лица за оваj злочин.

Из прикупљених информациjа коjима располаже наша породица сумњамо да jе истрага стварно траjала од 2. октобра 2006. године до 18. jануара 2012. године и вjеруjемо да jе у истрази било великих прекида, а све због политичког утицаjа владаjућих политичких елита у Федерациjи БиХ на Тужилаштво БиХ“, наглашава Богдана.

Она сматра да ниjе било стварне воље у Тужилаштву БиХ да се на предмету „Добровољачка улица“ ради обjективно и професионално.

Богдана Томовић у своjоj приjави наводи доказе, односно снимке тадашње РТВ Сараjево, коjа jе уживо преносила, односно снимала пролаз колоне ЈНА кроз Добровољачку улицу.

Тако се, указуjе она, на тим снимцима, поред колоне возила и транспортера УН, приказуjу и просториjе Предсjедништва БиХ у коjима се налазио Еjуп Ганић, тадашњи замjеник предсjедника Предсjедништва, са слушалицама на ушима.

Чуjе се глас тадашњег хрватског члана (крњег) Предсjедништва БиХ Стjепана Кљуjића, као и Ганићев глас, коjи каже: „Шути, Кљуjа (мисли на Кљуjића) jа водим ову акциjу“.

Према њеним риjечима, неколико минута касниjе на снимку ТВ Сараjево се чуjе глас Еjупа Ганића коjи издаjе команду: „Убиj Алиjу“, што доказуjе да jе нападом на колону руководио управо Ганић, коjи jе издао наредбу за убиство тадашњег предсjедника (крњег) Предсjедништва РБиХ Алиjе Изетбеговића.

Ганић jе, заjључуjе она, имао намjеру да то убиство припише припадницима ЈНА, а након убиства да себе устоличи за предсjедника Предсjедништва.

(Наставиће се)

Извор: 

Везане виjести:

Фељтон: Добровољачка IV