Крвави камен херцеговачки: Видовдански покољи

Други талас усташких злочина, испланиран као „видовданска акциjа“, започео jе 22 jуна масовним хапшењем Срба и Јевреjа у Мостару, Стоцу, Чапљини, Љубињу, Невесињу, Гацку, Коњицу и другим херцеговачким мjестима.

Командант злогласне Павелићеве тjелесне боjне Миjо Бабић издао jе наредбу да се гранични поjас према Црноj Гори очисти од Срба и тако омогући спровођење „видовданске акциjе“.

У налету хрватских и муслиманских усташа у селима око Гацка убиjено jе 140 мушкараца, жена и дjеце. Са колико су свирепости зликовци извршавали задатак, види се и по томе што су сатирали и циjеле породице. Тодору Николићу из Куле бацили су у Чавчиjу jаму 9 чланова породице, а Пиљу и Шпиру Бољановићу 12 чланова породице су сурвали у понор риjеке Мушнице.

Проти Видаку Вишњевцу полили су зеjтином и шпиритусом косу и браду, па онда запалили, да би га на краjу полумртвог затрпали у септичку jаму. У селу Врбица, код Гацка, запалили су у кући Вула Бjелогрлића са 19 жена, стараца и дjеце. У невесињском воjном логору исмасакрирано jе 28 гачана.

Вихор овог, другог таласа сручио се 23. jуна и на Попово поље. Од око 200 људи коjи су се тог дана нашли на њивама Поповог поља, њих 165 нашло jе грозну смрт у jами Јагодњача, у Ржаном долу. Сутрадан, усташе су у селу Завала ухватили 34 Србина, па су и њих по систему „ланца“, везане по десеторицу, суновратиле у ту jаму.

Према подацима Комисиjе за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача, у jаму Јагодњача, у Ржаном долу, бачено jе у року рата око 1 200 мушкараца, жена и дjеце.

Ни мачка да не остане

Под вођством усташког натпоручника Фрање Судара посебно свирепо jе масакрирано 137 невесињских талаца. Међу њима био jе и свештеник Богдан Ђоговић, коме су очи извађене, нос и уши одjечени, златни зуби повађени, брада почупана и натрпана у уста, на грудном кошу прикована коњска потковица, да би био убиjен укуцавањем ексера у главу.

У столачком срезу масовна хапшења су почела 22. jуна. Од 22. до 26. jуна похапшени су скоро сви мушкарци српске националности од 16 до 60 година. У том краjу усташко гесло jе било: „Не треба оставити ни српску мачку, а камоли диjете.“

Управо су у то вриjеме у љубињском затвору неким сточанима копане очи. Италиjански воjници су ту пронашли плехану кутиjу пуну људских очиjу, потопљену у млиjеко. У пропратном писму усташком поглавару Анти Павелићу jе писало: „Увjеравамо те, драги Поглавниче, да ово ниjе дар од мртвих, већ од живих људи“. Ове догађаjе потврђуjе и запис италиjанског новинара Курциjа Малапартеа да jе Павелић за рођендан (14 jула) од своjих вjерних усташа на поклон добио 20 кг људских очиjу од херцеговачких срба.

У ноћи између 27 и 28 jуна сви похапшени Срби из Стоца и околине одведени су на Видово поље и тамо поубиjани. На Берковићима jе тупим предметима убиjено 170 стараца, жена и дjеце. Двадесет седмог jуна на Пилети jе убиjено 39 људи, чиjи су лешеви бачени у Неретву.

Двадесет деветог jуна 70 мушкараца из села Триjебањ свирепо jе убиjено и бачено у jаму на Бивољем брду. Стотину четрдесет ухапшених Срба из села Опличићи, Прењ, Речице и локве одвезено jе на обалу Неретве и поубиjано. Од 105 Срба из Горнjег Храсна, коjе су усташе 27 jуна повеле да их баце у jаму Гавраница, усљег лоше усташке организациjе њих 39 спасило се бjежањем.

Скретање погледа Кристових слуга

У Чапљини и околини само у jунском покољу убиjено jе 526 мушкараца, жена и дjеце. У ноћи између 25 и 26 jуна код Опузена су убиjена 294 лица. Из села око Чапљине у злогласни „Силос“ код села Тасовчићи затворено jе око 300 Срба, коjи су одведени на разна стратишта и ликвидирани. Од 22 до 26 jуна у сусjедноj Габели похапшено jе 170 Срба, коjи су на риjетко свиреп начин ликвидирани на стратиштима код Крижа и Опузена.

Видовдански талас усташког геноцида захватио jе и српско становништво љубушког среза. Од свих jама љубушког краjа посебно се издваjа она на Хумцу, коjа се налази у огради тамошњег фрањевачког сасмостана. При масакрирању и бацању Срба у ту jаму, у ноћи између 30 jуна и 1 jула, и поред jаукања и запомагања невиних жртава, нико од „Кристових слугу“ из тог самостана ниjе изашао да погледа шта се то дешава, а камоли да помогне.

Масовна хапшења и Покољ Срба из града и среза Мостара почела су 24 jуна. Само у граду ухапшено jе 480 људи. Они ухапшеници коjи наредне ноћи нису побиjени на Неретви, на Буни и код Ортиjешког гробља и на другим стратиштима, одведени су и сурвани у неку од знаних и незнаних херцеговачких jама. Талас усташког геноцида захватио jе и српска села око Мостара.У том усташком геноцидном походу убиjени су и сви свештеници манастира Житомислић и бачени у jаму Видоње, у близини села Близанци.

Пише Радован Паповић

Извор: frontal