KRATKO IZLAGANjE SREBRENIČKOG PITANjA

Već duže vremena primećujemo da bi bilo korisno kada bismo raspolagali jednim sažetim izlaganjem osnovnih činjenica u vezi sa Srebrenicom. Više od decenije i po od događaja Srebrenica je i dalje obavijena gustim slojevima magle ili, kako bi se savremenim jezikom to reklo, dezinformacije. Po lenjinističkom agitprop modelu, poruke o Srebrenici  mogle bi se svrstati uglavnom u dve kategorije. Prva se sastoji iz  „agitacije,“ a to znači pojednostavljena priča za široke mase koja isključuje preterano bavljenje činjenicama i argumentima i svakako ne ohrabruje kritičko razmišljanje. Svodi se na neumorno ponavljanje emotivnih krilatica kao što su „genocid“ i „osam hiljada streljanih muškaraca i dečaka“. Druga kategorija sadrži propagandne teze formulisane za probraniju i uticajniju publiku. U ovom slučaju, radi se o pseudoistoriji jugoslovenskog sukoba koju Haški tribunal i politički aparat koji ga podržava pišu i plasiraju pod vidom „utvrđivanja činjenica“ i delatnosti „međunarodne pravde“.

Da bi bio delotvoran, poželjno je da odgovor na takav narativ, koji počiva uglavnom na nedokazanim i neproverljivim tvrdnjama, bude dvoslojan, kao što je to i način kako se narativ plasira. Mi smo do  sada bili usredsređeni na strogo akademski pristup, u nastojanju da proverenim činjenicama i ozbiljnim argumentima raskrinkamo krivotvorenu verziju događaja u Srebrenici. Rad na tom koloseku bezuslovno se mora nastaviti. Srebrenička priča se sve više osipa i kada  kritična masa intelektualaca i uticajnih ljudi u svetu shvati da je utemeljena na blefu oni će po prirodnoj težnji ljudskog duha da traži istinu postati otvoreni za nove poglede na ovo pitanje. Mi se moramo unapred pripremiti za to vreme i biti spremni da pružimo objektivnu i suvislu sliku o Srebrenici ne samo stranim intelektualcima, nego i domaćim. Na taj način sprečićemo trajno pretvaranje Srbije u – kako se prof. Milo Lompar vrlo efektno izrazio – „koloniju krivice“. Istovremeno doprinećemo konačnom raskrinkavanju operacije koju je prof. Edvard Herman nazvao „najvećim trijumfom propagande na kraju dvadesetog veka“.

Međutim, kada je u pitanju Srebrenica, da bi postigli sveukupan  uspeh, potrebno je da i onu drugu dimenziju opake lenjinističke inverzije umetnosti javnog opštenja – agitaciju – što pre vratimo u okvire poštene komunikacije. Na tom planu imamo u vidu ogromnu većinu koji nisu specijalisti niti mogu da se bave pojedinostima jednog vrlo složenog pitanja. Oni nemaju ni vremena ni mogućnosti da se posvete proučavanju višetomne dokumentacije ili čitanju podužih knjiga. Njima je potrebno kratko i dokumentovano izlaganje osnovnih činjenica da bi se osposobili – i u mnogim slučajevima osmelili – da kritički razmatraju „zastrašujući“ narativ iza kojeg naizgled stoje najveće svetske ustanove i autoriteti. Običnim ljudima, koji osnovano sumnjaju da su žrtve prevare ali nemaju protivargumenata, potrebna je intelektualna municija primerena njihovim kapacitetima. Naoružani činjenicama i argumentima, moćiće se suprotstaviti imbecilnim parolama agitatora zvanične srebreničke priče.

To je svrha brošure koja se nalazi u prilogu. Uskoro ćemo je objaviti na engleskom, pa zatim slede prevodi na druge svetske jezike. Sa pažnjom ćemo razmotriti vaše komentare da bi je učinili boljom. Ako smatrate da je u dovoljnoj meri korisna, ohrabrujemo vas da ovo kratko izlaganje o Srebrenici pošaljete svim prijateljima i poznanicima koji se nalaze na vašem spisku. Kao što bi rekao istaknuti ljubitelj istine Čeda Jovanović: Širi dalje! Ako neko ima njegovu elektronsku adresu, zašto da ne, pošaljite ovaj tekst i njemu.

SREBRENICA, SVE ŠTO JE TREBALO DA ZNATE,A BILO JE ZABRANjENO DA SE KAŽE

Izvor: ISTORIJSKI PROJEKAT SREBRENICA

Vezane vijesti:

SREBRENICA: ZVANIČNA PRIČA NA „APARATIMA ZA VJEŠTAČKO DISANjE“

Srebrenica falsifikovanje istorije

Dama u crnim čizmama i zaslužena kazna za „negiranje genocida“