Крајишници против МПРИ

Након дугих преговора постигнут је договор да тужена страна уплати донацију од 1,4 милиона америчких долара у виду хуманитарне помоћи избеглицама из РСК

Шта је с колективном тужбом Крајишника прогнаних у „Олуји”, коју су 2010. поднели Федералном суду у Чикагу против америчке консултантске куће Л-3 Сервисиз, инк. као правног следбеника Милитери профешн рисорсиз инк. (МПРИ) ради накнаде нематеријалне штете на име душевних боли због изгубљеног завичаја по основу саучесништва у геноциду?

Одговор је стигао ових дана од адвоката Роберта Павића, главног заступника Крајишника у овом поступку, из ког дознајемо да је овај парнични поступак недавно окончан нагодбом у складу с медијацијом међу странкама, коју је предводио пензионисани судија уважени Данијел Вајнстајн.

Након дугих преговора постигнут је договор да тужена страна уплати донацију од 1,4 милиона америчких долара у виду хуманитарне помоћи избеглицама из РСК, од чега је 400.000 долара опредељено за трошкове адвоката, 150.000 долара за судске трошкове и накнаду петорици директних тужитеља, док је остатак од 850.000 долара намењен за три сврхе: стипендије за студенте, за правну заштиту Крајишника и за обележавање њихове трагедије.

На овакву нагодбу утицала су два, по нашу тужбу, штетна правна догађаја, а ниједан није био у директној вези с нашом парницом.

Први се односио на пресуду Жалбеног већа Хашког трибунала из новембра 2012. године, којом је поништена пресуда претресног већа двојици хрватских генерала А. Готовини и М. Маркачу, одговорним, пре свега, за планирање и извођење операције „Олуја”. Наиме, таквом пресудом жалбено веће је и све доказе прихваћене у првостепеној осуђујућој пресуди ставило под сумњу.

То је значило да оштећени у судском процесу у Чикагу више неће моћи користити тврдње из првостепене пресуде Хашког трибунала да је хрватско војно и политичко руководство учествовало у „удруженом злочиначком подухвату” с циљем нелегалног протеривања српског становништва из Крајине, чему су се надали у случају правоснажне осуђујуће пресуде. А то би даље значило да би оштећена страна пред америчким судом изнова морала доказивати да су све тачке оптужнице биле ратни злочин.

Нажалост, адвокати оштећених нису имали финансијску нити материјалну подршку за нови велики захват који би био потребан да би се спровела истрага, сакупили докази и утврдиле чињенице, које су већ биле утврђене у првостепеној пресуди Хашког трибунала. А да би се сви потребни докази извели и пред америчким судом, коштало би од седам до десет милиона долара. Без помоћи са стране, адвокати оштећених нису били сигурни да би имали довољно средстава за овакав захват.

Други правни догађај се односио на пресуду Врховног суда САД из 2013. у случају „Киобел” против „Ројал Дач петролеума”. У овом случају оштећени су оптужили „Ројал Дач петролеум” да је помагао и учествовао у кршењу међународног права, користећи исте савезне статуте америчког законодавства на којима су и Крајишници темељили своју тужбу. А Врховни суд је пресудио да статут познат под именом „Alien Tort Statute” не могу користити оштећени за тужбу против туженог за кривична дела или прекршаје који су се у потпуности десили ван територије САД.

С овом одлуком предмети попут нашег у Чикагу постали су врло проблематични. Тако је и поступајући судија у нашем предмету 2014. донео одлуку да у новонасталој ситуацији, после одлуке у предмету „Киобел”, све тачке под овим статутом оштећена страна избаци из тужбе, а то је онда створило ситуацију по којој би оштећени морали ући у дуг и непредвидљив процес апелације ове одлуке.

Због та два правна догађаја, пуномоћници оштећених проценили су да би наставак суђења био ненормално скуп и тешко или скоро немогуће да се успешно оконча, због чега су, у интересу своје странке, одлучили да прихвате понуду тужене стране.

Понуђени износ који је понудила тужена фирма, иако скроман, ипак је значајан и због тога што је та фирма „Engilety” била правни следбеник фирме МПРИ, која је била оптужена за кривично дело, из ког је и настала штета Крајишницима.

Новац ће бити пребачен на рачун једне фондације регистроване у Аризони, што су прихватиле обе стране. При тој фондацији основана је задужбина која ће управљати предметном донацијом, која мора трајати најмање десет година. Задужбином ће управљати управни одбор који треба ускоро да се конституише и да почне с реализацијом расподеле новца по поменутим сврхама. Новац ће се расподељивати на основу конкурса. Управни одбор задужбине радиће и на прикупљању донација од других донатора.

Иако добијена средства ни приближно не покривају сву штету коју су претрпели прогнани Крајишници, ипак и ова скромна средства могу им користити, сматрају њихови пуномоћници. Није све у парама, кажу Крајишници. Преко овог спора барем је део светске јавности упознат с трагедијом још једног народа, којој су увелико кумовале америчке организације попут МПРИ.

Документационо-информациони центар „Веритас”

Извор: ПОЛИТИКА

Везане вијести:

Тајне хрватске архиве крију истину о улози фирме „МПРИ …

Прихваћена тужба Срба из Чикага против МПРИ | Јадовно 1941.

Срби туже Американце због „Олује“ | Јадовно 1941.