Крајишници постали снага Србије

Срби из Крајине, који су се суочили поразом и неправдом, нису изгубили свој идентитет, већ су постали снага Србије и њен покретач, закључено је вечерас у Београду на промоцији 13. Зборника радова „Грађански рат у Хрватској од 1991. до 1995. године“.

Историчар Чедомир Антић рекао је да Србима који сутра обиљежавају Дан сјећања на 2.000 убијених сународника, махом цивила и 200.000 протјераних у „Олуји“ 1995. године није свеједно што Хрвати тај догађај славе све велелепније и луђе, али морају знати да је то одраз незадовољства, много дубљег и старијег од те хрватске војно-полицијске акције, а које је опет усмјерено према оно мало Срба што их је остало у Хрватској.

Он је навео да је у Хрватској регистровано три пута више инцидената према Србима него на Косову и Метохији, прошле године је 67.000 Срба изгубило право гласа, а ових дана су предузели и економске мјере према Србији.

„Њихово незадовољство је много дубље и много старије од `Олује`. `Ми сад тугујемо за нашом земљом, а они славе пусту земљу. Шта су онда добили?“, упитао је Антић, који је и аутор једног текста објављеног у Зборнику.

Он је поручио да Крајишници треба да наставе борбу за свој идентитет и никада не одустану од борбе за оно што Крајина значи.

„При томе се морају водити тиме да отаџбина није земља, већ мисао и вера, а она не умире“, поручио је Антић, констатујући да је Србија добила доласком Крајишника, који су се интегрисали у друштво.

Историчар Предраг Марковић рекао је да су за Србију Крајишници „чист добитак“ за који Србија још није урадила довољно.

„Стога се и десило да иза Зборника, који је вечерас промовисан и чији збир већ чини малу енциклопедију, стоји група ентузијаста, а не држава. Међутим, то што су овде вечерас само оседеле главе није ни важно, јер њихови млади обнављају Србију, а свесни су свог идентитета“, истакао је Марковић.

Он је истакао да само општине у Србији у које су дошли Крајишници биљеже демографски раст.

Марковић је указао на потребу чувања сјећање на Крајину у Србији на све могуће начине – да улице, насеља у Новом Саду и Београду у којима претежно живе Срби из Крајине добију имена знаменитих Крајишника.

„Не заборавимо да је наш крајишки народ дао три највећа Србина“, нагласио је Марковић.

Историчар Милан Гулић оцијенио је да Зборник „Грађански рат у Хрватској од 1991. до 1995. године“ представља значајан прилог и камен у чувању сјећања на присуство Срба у Хрватској кроз вијекове.

„Према попису из 2011. године, у Хрватској је живело око четири одсто Срба. Овај зборник, који се углавном бави културном заоставштином Срба у Хрватској, говори колико их је било и шта су створили кроз вијекове“, рекао је Гулић.

Предсједник Удружења Срба из Хрватске, које је издавач Зборника, Милојко Будимир рекао је да тематски радови у Зборнику представљају доказ више да Срби Крајине нису своју земљу донијели на опанцима, већ су на том простору присутни 13 вијекова.

Он је нагласио да ће Срби и у Србији и Републици Српској сутра достојанствено обиљежити Дан сјећања на страдале и прогнане у акцији „Олуја“ као што чине годинама уназад.

„Ми тугујемо, а они славе. То је њихово, а наше је да се сјећамо и чувамо од заборава“, поручио је Будимир.

Акција „Олуја“ представља највеће етничко чишћење послије Другог свјетског рата, јер никада у историји Европе за тако кратко вријеме, од 4. до 7. августа 1995. године, није протјеран тако велики број људи.

Извор: СРНА

Везане вијести:

Српска и Србија заједнички обиљежавају 22 године од егзодуса Срба из РСК (ВИДЕО)

ЗАШТО СУ СТРАДАЛИ Срби Крајишници?!

Двадесет двије године од злочина у „Олуји“ – правда још увијек недостижна

Операција Олуја | Хронологија: 138 500 против 31 000 | Јадовно …

Микелић: Бљесак и Олуја почели су смјеном Александра …

„Олуја“ као средство којим је решено српско питање у Хрватској …