Ковић: Посјећивати Србе у Хрватској, српске светиње и стратишта

Историчар Милош Ковић рекао је да је српски народ најстрашније страдао у Хрватској и да је за преостале Србе веома важно да њих и тамошње светиње посјећују сународници из Србије и Републике Српске.

– Да бисте разумели прошлост морате да дођете на лице места да видите сопственим очима. Ми се и даље налазимо пред великим задатком тумачења, разумевања геноцида који је на тим територијама погодио српски народ од 1941. до 1945. године – објаснио је Ковић, који је током љета обишао многа мјеста у Хрватској.

Ковић је рекао Срни да је дуго одбијао мисао да би требало да дође у крајеве из којих су Срби протјерани јер човјек по природи не жели да обнавља тешка сјећања, али након што је отишао каже да је то било несвакидашње искуство за њега као историчара.

Према његовим ријечима, разумијети тако страшно страдање, научно га обрадити, покушати разумијети смисао и поријекло тог страдања задаци су који се сада
налазе не само пред српском историографијом, већ и пред српском културом.

Он је нагласио да се, на жалост, у Србији, па и у Републици Српској, премало говорио о Србима и српском насљеђу у Хрватској.

Важно је, каже, посјећивати Косово и Метохију, као и Книнску Крајину, Лику, Банију на Кордун, светиње Славоније, јер тамошњим Србима нису потребне велике патриотске тираде, већ конкретна помоћ.

– Она би била најважнија директим контактом и личним искуством које се стиче посетама светињама и стратиштима којих је препуна Хрватска, пре свега, посете Јасеновцу, Јадовну, али има још много стратишта и јама. Срби су још тамо са својим свакодневним бригама и решени да остану и истрају у томе што јесу – рекао је он.

Ковић је додао да међу Србима повратницима има и оних који се асимилују и то врло брзо, али треба са са њима доћи у додир, оцијенивши да би у томе важну улогу могла да има Бањалука као духовни, политички и културни центар западном Српству.

– И Бањалука и Крајина по природи ствари боље познају Книн, Лику, Банију и Кордун него што то познаје Београд или Ваљево – рекао је Ковић.

Указао је да насљеђе Срба треба да се врати у школске програме да се обнавља свијест о томе да је Гомирје најзападнији српски манастир, да се обнови свијест да је Далмација највећим дјелом припадала држави Немањића.

Срби су, каже, према најстаријим историјским изворима живјели на тлу Далмације, чак се у раном средњем вијеку помињу као доминантан етнички фактор.

– Ми и данас у Далмацији имамо светиње из 14. века – Крупу, коју је градио краљ Милутин, Крку, коју је градила Јелена, сестра цара Душана. Ту је и манастир Драговић. Дакле, тамо имамо светиње, наше људе, а и наша црква је тамо. Увек имамо чему да се вратимо и о чему да учимо у нашим школама – навео је Ковић.

Закључио је да ће Србима, у мјери у којој показују солидарност према сународницима у Хрватској, на Косову и Метохији, ФБиХ, бити добро или лоше.

Извор: РТРС